Анализе

СТАРА ЕВРОПА ЈЕ СЛОВЕНСКА Генетика доказује настанак Словена у каменом добу (МАПЕ)

  • Први Европљани – Балканци
  • Одакле су дошли Словени?
  • Када и где је отпочела њихова генеза?
  • Ово су питања на која досадашња историографија и модерна генетичка истраживања дају потпуно различит одговор

ПИШЕ: Немања Благојевић

Званична (западноевропска) историографија је одговор на ово питање дала крајем 19. века, наводно користећи се компаративном лингвистиком. Основна премиса, без конкретног истраживања, била је да Словени немају своје изворне речи за мора, језера, брда, планине, биљни и животињски свет који их настањује, те да су све речи у словенском језику које се тичу тих појмова германског, скитског или сарматског порека. Наравно размишљања у правцу да неке германске, скитске и сарматске речи могу бити словенског порекла није било, па су словенске речи као: море, сунце, хум, али и многе друге сличне речи прихваћене као позајмљенице из других језика. Таква научна методологија је оправдала стављање прапостојбине Словена у средњи ток реке Дњепар у Украјини, иначе тада ненастањивог и мочварног подручја. Оваквом размишљању се супротставио Фредерик Кортланд, професор компаративне лингвистике на Лаиден Универзитету у Холандији и један од највећих стучњака за индоевропске језике, који истиче да је тенденција стављања народа у временско-просторне оквире на основу такозваног лингвистичког доказа, без конкретних језичких остатака из датог периода, ненаучна.

Хронолошко датовање етногенезе Словена вођено је идејом да Словени нису исто што и Сармати, Скити, Гети, Бастарни, Дачани, те да је њихов настанак морао бити тек након нестанка датих народа, па је за почетак етногенезе узет 3. век нове ере, од када за претходно набројене народе више немамо писаних података. Овим је пресечена веза Словена са свим другим историјским народима, чиме су Словени као неисторијски народ изгубили свако право на своју земљу и нацију. Политика новонасталог Немачког царстава крајем 19. и током прве половине 20. века била да народи без историје немају право на статус нације, ни на своју територију, чиме је легализован план продора на исток зарад новог животног простора и ресурса. Циљ је био да се Словени обележе као новонастали несторијиски народ који нема право на своју земљу, јер их је отео од древних историјских народа као што су Германи. Ова тежња Немца за територијалном присвајањем није престала до данас, а самим тим остао је и главни основ њеног легитимизма, у виду поништавања словенског порекла.

На овим темељима се развијала се и светска историјска наука, међутим најновија генетска истраживања пружају сасвим нове погледе. Овај рад представља синтезу свежих историјских података из расправа и књига писаних од стране генетичара, микробиолога, антрополога, који се баве генетиком Словена и других европских цивилизација од неолита до данас, јер њихови резултати дају једну сасвим другачију слику.

За почетак треба објаснити да су Словени генетичка мешавина две ипсилон-очинске групе: И2 и Р1а. Где год су присутне ове две групе као доминантне, имамо језик, културу и обичаје Словена. Носиоци ове две групе су доста рано ступили у међусобну заједницу и формирали етнос Словена, зато је питање њиховог сусрета заправо и питање времена и места настанка Словена. Ако би генетска истраживања потврдила први додир ове две групе на простору средњег тока река Дњепар и Дон, у 3. веку нове ере, онда би и званична наука добила неоспорив доказ младости и неисторичности словенско-српских народа. Међутим, ово није случај, а резултати добијени генетичким истраживањима су далеко старији од погледа која даје званична наука.

Слика 1 – Распрострањеност И генетике

На слици 1 видимо распрострањеност И халпогрупе, подељене на И1, којој данас углавном припадају скандинавски народи и И2, којој углавном припадају словенски народи. И халпгрупа је најстарија европска халпогрупа која је у Европу стигла пре више од 30 000 хиљада година и од тада је део свих европских народа до каменог доба до данас, што се и види из њене распрострањености.

Слика 2 – Распрострањеност И2а генетике

На слици 2 видимо распрострањеност И2а1 генетике данас, која је посебна подграна И генетског стабла и можемо је везати за прастановнике древне Европе, Лепенце, Винчанце, али и за све остале становнике Балкана од каменог доба, бронзаног доба, антике, средњег века до данас. Нај, највећи проценат заступљености је данас на Балкану, посебно у Босни, Херцеговини и Далмацији. Ван граница Балкана се такође налази дуж целе Европе, у високим процентима нарочито на Сардинији, Украјини, Русији али и у Турској, Ирану, Ираку. Трагови И2а1 генетике су сведок ширења и утицаја наших предака кроз историју.

Слика 3 – Распрострањеност Р1а генетике

На слици 3 видимо распрострањеност Р1а генетике, доминантне генетике код источних и западних Словена, и друге по заступљености код јужних Словена. Распрострањеност Р1а и И2 генетике се добрим делом поклапа. А њихово истовремено постојање је непобитни доказ словенског присуства. По томе можемо видети да је цела источна Немачка у давним временима била Словенска, а да је данашње становништво тих простора добрим делом има и словенско порекло. Исти је случај је и са Мађарима, Грцима, Румунима, па чак и са једним делом Скандинаваца. Мешавина словенске И2 и Р1а генетике запажена је на територији Ирака, Ирана, Сирије, источне Турске, тј. простору некадашњег Хетитског царства, у траговима и у Египту. Треба се осврнути на рад курдског академика Ризгара Мохамед Осикха (Слика4), који се бавио истраживањем заједничког порекла Курда и Срба и закључио да та два народа имају зајеничко порекло. Скорија генетска истраживања то и потврђују, јер скуп три најбројнија гена код Срба И2а-Р1а+Е1б, код Курда износи преко око 50 посто генетике. Курди у свом језику такође имају реч ,,срб“ у више значења, па тако се престоница на курдском језику каже “сербаџар”, док се војник каже “сербаз“. Исто тако, реч “сербори” значи пустоловина, авантура, “сербести” је слобода, а “сербест” независност. Курди се данас дакле боре за сербест, баш попут своје далеке браће балканских Срба.

Слика 4 – Мохамед Ризгар, промовисање у звање академика због доказивања српско-курдских веза

Најстарије датовање словенског етноса дао је харвардски генетичар и оснивач ове науке Анатолиј Кљосов, који их ставља у период 10 000 година пре нове ере и то баш на простор Балкана. Р1а ген је најстарији на Балкану, код Срба и стар је 10 000 година, док су варијанте ове групе далеко млађе на другим местима и код других словенских народа. По А. Кљосову пра преци Р1а људи су дошли на Балкан међу И2 људе, њиховим мешањем настали су Словени, а потом су преци Р1а наставили пут ка истоку Европе. Међутим, овај податак тренутно се не може ни потрвдити, ни одбацити, јер до сада није пронађен ни један скелет из тог или њему блиског периода. У погледу И2 генетике, која је један од два елемента словенства, нема грешке у погледу аутохтоности јер је И2 генетика, данас доминантна код Срба, али у нешто мањој мери и код Руса, присутна на овим простима више од   30 000 година. Међутим, то се не може са сигурношћу тврдити и за Р1а генетику, али се не може у потпуности ни оспорити док се не добије више резултата. Ипак, постоје конкретни налази И2 и Р1а генетике међу скелетима, датованим у период од 8 800 г.пне. до 8 000 године п.н.е, у средњем току Дњепра (Слика 5), што нам већ даје ближу временску одредницу о најранијем генетском формирању Словена.

Слика 5 – Налази генетике са простора Украјине у периоду 8700-8200 године п.н.е.

Старину словенског етноса од преко 12 000 година, бар са мајчине стране, потврђује генетичарка Сикорска у чланку „Историја Словена сазната на основу потпуних митохондријских секвенци“(„„The History of Slavs Inferred from Complete Mitochondrial Genome Sequences“). Она наводи се да су материнске халпогрупе (мтДНК који се наслеђује по мајци) својствене Словенима (Х5а1ф, Х5а2, Х5а1р, Х5а1с, Х5б4, Х5е1а, Х5у1, и неке гране Х5а1а анд Х6а1а9) присутне на тлу Европе од 11 500 до 16 000 година, тачније од задњег Глациалног максимума, тј. Леденог доба. У закључку се, такође, наводи да су бар по мајчиној линији Словени аутохтони на подручју централне и источне Европе још од каменог доба, али у континуитету и кроз антику, средњи век до данас. Ова тврдња може се поткрепити и са антрополошке стране, закључцима руске научнице Алексејеве Славиане (Alekseeva T. Vostochnye Slaviane, “Antropologiya i etnicheskaya istoriya“,“ Estern Slavs. Anthropology and ethnic history“) која истиче да су Словени са антрополошке тачке гледишта присутни у централној Европи бар од периода неолита, почевши од средине 4. миленијума пре нове ере. Закључак њеног рада је да не постоји антрополошки дисконтинутититет народа централене и источне Европе од 4 миленијума п.н.е. до данас.

У чланку „Стајање на капији Европе“ („„Standing at the Gateway to Europe – The Genetic Structure of Western Balkan Populations Based on Autosomal and Haploid Markers), се наводи да је очински днк маркер (Y ДНК) И-П37, нађен у Лепенском Виру, присутан на овим просторима од задњег глациалног максимума (леденог доба) до данас, и да његова подгрупа И2а1а1 (чини од 30 до 45 посто Срба, Босанаца, Хрвата). Даље се у тексту наводи да је Балкан био прва европска рута за даљи продор у унутрашњост континента и да се након повлачења леденог покривача са њим помера и становништво. Ово је важно јер, у моменту ширења балканске популације ка Европи, друге халпогрупе још нису биле присутне на тим просторима, већ само балканско-динарска И2 (И2) група и новопридошла Кавкаска Г2 (Г2). Стање на терену у периоду након 9000 године пне. детаљно је објашњено на сајту Еупедије, европском сајту за проучавање и истраживање генетике, од стране главног уредника Мациама Леја(Мациамо Лаy), а приказано је и на слици бр. 6.

Слика 6 – Генетски налази очинских и мајчинских група са простора Европе 9000-7000 г. пне., показује доминатност балканске И2 групе

На мапи је јасно приказано стање на терену где доминира очинска (Y)-И2 халпогрупа и материнске групе Х и У (Х, У), које представљају жене И2 очева. Материнске ДНК групе Х и У4, У5, су и данас доминантне у генетици становноштва целе Европе са преко 60 посто удела. Очинска И2 задржала се на простору целе Европе у малим процентима, док је на Балкану доминантна. Овај податак наводи на закључак да су дошљаци истребили целокупно мушко становништво Европе, док су жене задржали. Наведено се поклапа са истраживањем Карлоса Квијлса који каже да су придошлице освајачи који су у Европу дошли током бронзаног доба, углавном мушкарци, а да је на једну њихову жену долазило чак 17 мушкараца (Освајачи су били носиоци Р1б генетике, данас пристуне код становника западне Европе). Мациамо Хеј, главни уредник Еупедије, се слаже са тим закључком наводећи у раду који се бави Р1б генетиком, генетиком људи данашње западне Европе, да је њихов долазак праћен мешањем са локалним женама, што се и одразило на њихову свеобухватну генетику, али и на физиономију тела, јер тада дошљаци пра Германо-Келти добијају европоидне карактеристике, док су до тада имали монголоидне.

Слика 7 – Распрострањеност данашње генетске групе Р1б, која се у доба неолита налазила у степама Русије.

На мапи се такође запажа да у североисточној Европи имамо данашњу западноевропску групу Р1б, присутну код Немаца, Француза, Италијана и других западноевропских народа (слика 7) и источноевропску Р1а, данас пристуну код свих Словена (доминантну код источних и западних, а мање код Јужних).

Слика 8 – Распрострањеност данашње генетске Групе Ј2, карактеристичне за Грке, Албанце и Римљане

Ове братске групе су биле присутне на простору степа Евроазије у својству номада сточара, сибирског порекла и сродних монголоидима. Семитске и централноазијске Ј2 и Ј1 (слика 8. и 9.) присутне код данашњег арапског света, турских народа и у Европи код данашњих Грка, Турака, Албанаца, налазиле су се на простору Мале Азије и Блиског истока одакле ће временом, током бронзаног доба, прелазити полако у Европу.

Слика 9 – Распрострањеност данашње генетске групе Ј1

Афричка Е група тада се још налазила у северној Африци (слика 10.), али је временом заједно са семитском Ј2 и Ј1 постепено прелазила у Европу и раширила се преко целог континента. Поред тога што се групе Ј и Е и данас налазе широм Европе као резултат померања становништва у бронзаном добу, али током антике преко старих Грка и Римљана, уз њихов долазак ишла је и интеграција у постојеће културе. Данас је утицај ових група видљив код Грка и Албанаца где су и доминантне генетски, антополошки и језички.

Слика 10 – Распрострањеност данашње генетске групе Е1б, афричке по пореклу

У Европу ова група долази први пут током бронзаног доба и њени носиоци ће бити доминантни међу Грцима, али и међу Албанцима.

Сви налази се слажу и потврђују да су први Европљани, још од периода пре 35 000 година п.н.е, били људи И генетике, највише И2а (динарци-винчанци), али и преци једног дела Словена и пра преци Срба, који су Европу населили кренувши са Балкана. Следећа група која долази у Европу су људи Г2 генетике са Кавказа, око 5 500 године п.н.е, затим људи Р1а (преци једног дела Словена, највише Руса) и Р1б (преци западњака) у 4. миленијуму п.н.е. Најкасније долазе групе Е (Африканци) и Ј (Семити) крајем 3. и током 2. миленијума п.н.е. Мешањем разних подгурпа насталих у разним периодима настају оквирно и следећи народи: мешавина И2 и Р1а ствара Словене; Р1б, И1, Р1а даје Германе; Р1б, Ј, Е, И2, Италске народе; Р1б, И2, Келте. Различитим мешањем ДНК група (током дугог периода од више миленијума) долази и до стварања нових народа, али код мешања остаје И- ДНК група као група аутохтоних Европљана која је дужи период пролазила кроз разне фазе уништења, геноцида, асимилације и интеграције у долазећа друштва.

Ко је старији СРБИН или СЛОВЕН?

Стварање великих словенских култура Европе (Део II)

Словени као генетска група нису аутохтони у Европи од леденог доба, већ само Балканци, Динарци, преци већине Срба (људи И2 генетике). Старост И2 генетске групе, специфичне за Србе и друге балканце, у Еврипи је око 35 000 година, а Р1а карактеристичне за Русе тј. источне и западне Словене је између 10 000(по Кљосову) и 7500 година (по налазима скелета). Словени су као генетичко-језика-културна група формирани када је дошљачка Р1а компонента мирно интегрисана са домородачком И2 (динарском). То се догађало у таласима од пре 10 000 година пре нове ере до 3500 године пре нове ере када су генетски засигурно потврђени као група заступљена на простору од данашње Украјине тј. Трипољске културе до данашње Француке, тј. културе линеарне керамике. Етногенеза Словена догодила се у оном моменту када је дошло до спајања ипсилон Y(очинских) халпогрупа И2 (типични Херцеговци –вискоки, кошчати, светлопути људи, црне косе и светлих очију) и Р1а (типични Руси – омањи, набијени, плаве косе, округлих глава и светлих очију, тада нешто тамније коже), а то је био моменат продора Р1а групе у Европу, за које имамо бројне археолошке, генетске и антополошке доказе. Одговоре на ова питања, са археолошке тачке гледишта, добијамо у књизи „Коњ, точак и језик“ („The Horse, the Wheel, and Language“) Дејвида Антонија (David Anthony) и „Модел Индоевропског популацијког сједнињавања“ („Indo European demic diffusion model“) Karlosa Kvilsa(Carlos Quiles) са генетичке позиције:

Пре доласка у Европу, преци данашњих Западњака оличених у носиоцима Р1б генетике и Источно-западним Словенима Р1а генетике, били су ловци сакупљачи који су око 5800 године пре нове ере припитомили стоку при контакту са становницима Старчево-Крис културе (носиоци И2 динарске генетике) и трајније се позиционирали у области између Црног и Каспијског мора као ловачко-сточарска група. Та култура имала је више фаза али је свој максимум доживела у виду Средњи Стог кулуре из 5 миленијума п.н.е и Јамнаја културе (3500-2500 г.пне.). Северну групу чинили су Аријевци-људи Р1а генетике (преци већине Руса), а јужну Арбни-Р1б (преци Западњака). Културно уздизање ове цивилизације је моменат њеног мешања са трговцима, пољопривредницима Балканцима, носиоцима И2 генетике, пристиглих из Трипољске културе са подручја данашње Румуније, Молдавије и Украјине. Трипољци су били део шире винчанске цивилизације, а сви првобитни налази са њихових простора укључују људе динарске халпогрупе И2 и кавкаске Г2, мешавине која је чинила винчанце. Трипољци су били врло равијена група људи која је живела у великим градовима налик винчанским, бавили су се сточарством, пољопрвредом и трговином. Били су изузетно богати , а то се види по једном налазу из гробнице у Варни где је нађено више злата него у целом свету из истог периода.

По наводима Карлоса Квеијлса стварање првих трговачких веза доводи и до мешања становништва, те је тако у Јамнаја Р1б култури забележено бар 15 посто носилаца Балканске И2 генетике, али и међу Винчанцима су нађени појединци Р1б генетике. Трипољци су примили испрва Аријевце (носиоце Р1а генетике, назив који је дао А.Кљосов) и тако створили прву прасловенску цивилизацију. Мирни суживот трајао је до 4200 године п.н.е, када су Арбини (носиоци Р1б, назив који је дао А.Кљосов) сточари провалили у пљачкашком походу у Подунавље и у наредних 200 година потпуно разорили мирољубиву винчанску цивилизацију. Овај поход резултирао је померањем тежишта њихове државе ка Румунији и Бугарској, одакле су често спроводили нападе зарад плементитих метала, али и жена, што је онемогућило бржи опоравак Винчанске цивилизације. Због напада и физичког уништавања становништво Старе Европе и уништене Винче се исељава све више ка остатку континента, почевши од око 4200 године п.н.е.

Као што можемо и видети на званичној карти Еупедије, највеће интернет заједнице за истраживање и обајављивање резултата из генетике, у периоду до 3500 године пре нове ере у Европи се налази неколико развијених и сличних култура, свих потеклих из Старе Европе, Балкана, где су се и налазиле најсјајније цивилизације тадашњег света прво Лепески Вир, а потом и њена наследница Винча.

Мегалитска, Вартебергска, Баденска, Винчанска (Стара Европа), културе кугластих амфора, Кукутени-трипољска, звонастих пехара и Неолитска грчка су све културе са предоминантном И2 са примесама Г2 примесама (Г2 генетика може бити присутна само у мањини, узевши у обзир да су Кавкасци, Г2 људи, релативно скоро дошли у тадашњу Европу, за разлику од Динараца, И људи, који су ту више од 30 000 година).(Слика12). Трипољска култура прва поприма обележја прасловенске културе, јер долази до мешања И2 и Р1а људи почетком 4 миленијума пне. За разлику од људи Р1а генетике-Аријевца, продор празападњака, Р1б носиоца- Арбина, прати уништавање староседелаца и рушење свега пред собом приликом постепеног продора даље у Европу. Ван путева уништења номадске хорде Арбина, остала је Стара Грчка и централни Балкан, источна Европа и Апенинско полуоство. Одатле нам може бити и јасно ко су били древни Пелазги, пра становници Грчке (али и Етрурци), само људи И2 генетике (са примесама Р1а) јер сем нападача – пра западњака и нападнутих – пра Словена тада у Европи није било других народа, то јест генетских група.

Такође је занимљиво да су градитељи такозване мегалитске цивилизације, која се простирала од Јадрана до Британије, карактеристичне по великим мегалитским гробницама, храмовима, обсерваторијама, укључујући и Стоунхенџ, били први становници Европе, то јест носиоци И2 генетике. Треба напоменути и да су прва сложена астрономска истраживања вршили Лепенци, почевши од 8000 пре нове ере, што је и доказао наш највећи стручњак за Лепенски Вир, Христивоје Павловић у својој књизи, „Сунце Лепенског Вира“. Наставак њихових сложених градитељских и астрономских вештина видимо широм Балкана у обзерваторијама и храмовима, као што је Кокино у Македонији, а и широм Европе.

Слика 11 – Налаз И2 генетике са простора Британије у периоду 3800-3000 г.пне.

На слици 11 можемо видети генетске налазе са простора Британије у периоду од 3800-3000 године. Сви налази су И2а генетике, врло блиске Балканској данашњој. За овај период се научници слажу да спада у време градње Стоунхенџа, сва три налаза из Батибурја, који су географски врло близу Стоунхенџа, припадају љуима И2а генетике- Динарцима.

Слика 12 – Мапа генетске распростањености група у Европи у периоду 3500-3000 г.п.н.е.

Ове податке потврђује и истраживање Српског ДНК пројеката, па овде можемо пренети комплетан текст о историјату људи И2 генетике (Динарцима) као и налазе скелета са И2 компонентом. Међутим, Српски ДНК пројекат ове налазе не сматра нама сродим из разлога јер припадају другим подгрупа којима данас Срби не припадају. Међутим, треба имати на уму да се подгрупе стварају услед разних фактора, као што су клима, исхрана, географски положај и много тога, што приликом истраживања није узимано у обзир. Најчешће се нове групе формирају након померања на нове просторе, чиме се донекле може и пратити траг миграције, али то никако не значи да је реч о другом народу, јер се са променом подгрупе не мења језик, обичаји, физономија и друге карактеристике које чине један народ.

Овде можемо видети податке са Српског ДНК пројекта где се говори о нама сродим генетским линијама пронађеним широм Европе:

„Као хаплогрупа која је у Европи присутна преко 30000 година, може се слободно рећи да је хаплогрупа И2, у облику својих многобројних грана, била у мањем или већем проценту присутна међу свим старим популацијама и народима који су насељавали Европу од палеолита и неолита, преко бакарног, бронзаног и гвозденог доба, све до антике и средњег века, а потврда за то је пронађена у преко две стотине древних скелета из наведених периода који су до сада тестирани, о чему ће бити више речи испод“.

Захваљујући напретку у истраживању ДНК из скелета старих и по неколико десетина хиљада година, научни радови из последњих неколико година који се баве овом темом пружили су нам увид у структуру и генетско порекло најстаријих становника Европе.

Грана И2ц-Л596 откривена је у мезолитским скелетима из Скандинавије, али и међу неолитским земљорадницима Анадолије и југоисточне Европе. Пронађена је и међу каснијим бронзанодопским скелетима из Чешке и Немачке.

Грана И2а2а-М223>Л701 пронађена је у неолитским скелетима из Украјине, узорцима из бакарног доба из Мађарске, и међу узорцима Јамне културе из Русије и Бугарске. Пронађена је и у каснијим периодима, код једног Скита са територије Молдавије и код једног Сармата са територије Русије.
Грана И2а2а-М223>З161 пронађена је у мезолитским скелетима културе Лепенског Вира, неолитским скелетима са Иберијског полуострва и из Пољске (Култура кугластих амфора), и скелетима Културе линеарне ерамике (Corded Ware). У каснијим периодима пронађена је међу скелетима Велбарске културе која се везује за источногерманска племена, и међу раносредњовековним лангобардским скелетима из Мађарске.
Грана И2а2а-М223>М284 пронађена је искључиво на територији Велике Британије, највећим делом у скелетима из неолита, али и у неколико скелета из бронзаног доба.
Грана И2а2а-М223>Y6098 пронађена је скоро искључиво на територији Шпаније, у скелетима из неолита, бакарног и бронзаног доба, као и у једном бронзанодопском скелету из Чешке.
Грана И2а1а1-Л158 пронађена је међу неолитским и бакарнодопским скелетима са Иберијског полуострва, скелетима бакарног доба из Мађарске (Баденска култура) и северне Италије (Ремедело култура), као и међу скелетима бронзанодопске културе Звонастих пехара (Белл Беакер) из Мађарске и Португала.
Грана И2а1а2-С21825 пронађена је у палеолитским и мезолитским скелетима западне Европе (Белгија, Француска, Швајцарска), али и међу каснијим ловцима-сакупљачима Шведске, Мађарске (Корош култура) и Литваније (Нарвска култура).
Грана И2а1б-М423* (негативна на све данас постојеће подгране) пронађена је у скелетима мезолитских ловаца-сакупљача из Луксембурга (Loschbour), Шведске (Мотала3, Мотала12) и Норвешке (Стеиген).
Грана И2а1б1-Л161.1 пронађена је у мезолитском скелету из Литваније, неолитским скелетима са Иберијског полуострва, из Велике Британије, Шведске и Немачке.
Грана И2а1б2-Л621 пронађена је у једном средњовековном скелету из Пољске, а једини древни скелет за који је утврђено да припада „словенско-карпатској“ грани Y3120 пронађен је на археолошком налазишту Сунгир у Владимирској области у Русији, датиран је у средњи век (1100-1220 н.е.).

Оно што је за Србе битно је да је од 17 тестираних скелета са локалитета Лепенског Вира, 10 припадало И2 генетици, од којих је један узорак са локалитета Падина припадао грани И2а1-П37, дакле линији која је, између осталог, предачка и за грану И2а-ЦТС10228 која је доминантна међу Србима данас. Ово наводи на закључак да је тај припадник Лепенског Вира наш давни прарођак, тачније праотац. Можда је његово потомство или потомство других људи из те гране у неком моменту избегло са Балкана да би се касније вратило поново, али битно је да је та грана и данас ту где је и настала и тиме нас нераскидиво везује за ову велику цивилизацију.

Слика 13 – Слика генетских налаза из скелета из периода од 4500-3400 г. пне.

На слици 13 можемо видети Европу у периоду 4500 до 3400 године пне. Црвеном бојом означени су налази људи И2 генетике – Динарци, а жутом људи Г2 генетике – Кавкасци. Налази Арбина, људи Р1б генетике још нису чести, а у том периоду су се вероватно још налазили по ободима Европе.

Након померања тежишта старобалканске културе ка централној и источној Европи услед притиска Прагермана почиње формирање нове такозване Баденске и Кулуре кугластих амфора. Сви налази из ове културе потврђују И2 и Г2 генетику, индентичну Винчи, али током 4 миленијума полако све више расте и проценат Р1а генетике у њеном уделу. Како наводи Карлос Квеијлс, из ових култура приликом мирног сусрета и прожимања И2 људи са људима Р1а генетике (припадника културе северне Јамнаје), израшће нова велика култура Линеарне керамике ( „Цоред Wере“) крајем 3 миленијума п.н.е, која је по налазима генетике дефинитивно пра словенска.

Слика 14 – Европа у периоду извазије прото Германо-Итало-Келтских народа

Након тог релативно мирног периода, 2800. година п.н.е. је била пресудна за историју Европе, јер је умногоме то био прави први светски рат и поход првих Прагермана и Пракелта против староседеоца Европе, И2 људи, и северно Јамнајаца припадника Р1а генетике, који су се управо измешали са староседеоцима и створили још једну прасловенску цивилизацију на простору централне и источне Европе. Као што видимо на слици 14, пра Германо-Келти су преко Балкана нагрнули у централну Европу остављајући иза себе срушене градове и побијено становништво.

Анализа скелетних остатака са простора културе Линеарне керамике у периоду од 3500 п.н.е. до 2800 п.н.е. показала је да се словенски аријевски ген Р1а налазио у данашњој Немачкој, заједно са Динарским геном И2а (Слика 15). Динарски ген такође је опстао по ободима Европе, али и на Балкану, ван правца похода Арбина, Р1б људи, предака данашњих Западњака.

Слика 15 – Европа у прериоду пре инвазије Прото Западњака. Период од 3500-2800 г.пне. Налази са простора културе Линеарне Керамике припадају словенској гентици

Овим резултатима добија се најтачнији датум и место сигурне етногенезе Словена, која се најкасније одиграла од око 3500. године пре нове ере на подручју централне Европе. Овај процес најбоље је описан у књизи ,,Модел Индоевропског популацијког сједнињавања“ („Indo European demic diffusion model“) Карлоса Квилса (Carlos Quiles) са универзитета „Еxтремадура“ из Шпаније, департмана за Ћелијску Биологију. У прилог овом истраживању говори анторполошка истоветност скелета од каменог доба до данас, коју такође потврђује и највећи српски анторполог Србољуб Живановић. Он је, истражујући најстарије и највеће гробље у Европи, из источне Србије код Ђердапа, где су локални становници сахрањивани у континуитету од прериода неолита до данас закључио да се ради о становништву са истим антрополошким карактеристикама.

ДНК налази, како по мајчиној, тако и по очинској линији, говоре о континуитету Динарске генетике И2, данас доминантне код Балканаца, на подручју Европе од пре више од 30 000 година. Скелети И2 људи се такође налазе заједно са људима Р1а генетике-Аријевцима у 4. миленијуму п.н.е. када је дошло до мирног прожимања ових култура и стварања етноса који се данас назива Словенима. Р1а Прааријевци-Руси и И2-Лепенци, Винчанци, преци Срба, стварају језичко културну заједницу око 3500 године пне на простору од данашње Украјине (простори тадашње Трипољске културе) до Француске (тадашње културе Линеарне керамике). Динарци се такође задржавају на просторима Шпаније и Британије, где и до дана данашњег о њиховом пристуству од давнина сведочи присутност ове генетике у малом проценту до 5 посто, али и топонимима истоветним нашим балканским, које нам је први предочио писац Милош Црњански. Не може се заборавити ни допринос највеће српске англискиње, Ранке Кујић, која је у њеној књизи ,,Српски и Келтски“ језик донела велики фонд истоветних речи, које своје порекло воде из древног периода живота Динараца на Британским острвима. Може се закључити да сваку теорију о касном настанку етноса Словена (крајем III века нове ере) треба преиспитати будући да научна истраживања европских генетичара и микробиолога, али и антрополга и лингвиста, дају нове податке који ову теорију оповргавају.

Треба Пренети и закључак изведен из истраживања Марте Миленик- Сикорске, из чланка „The History of Slavs Inferred from Complete Mitochondrial Genome Sequences,“ у коме се истиче да су на основу генетских и антополошких анализа Словени аутохтони на простору централне Европе, а не настали на простору Реке Прути и Дњестар у раном средњем веку:

„Thus, the data from complete mitochondrial genomes collected so far seems to indicate that the ancestors of Slavs were autochthonous peoples of Central and Eastern Europe rather than early medieval invaders emerging in restricted areas of the Prut and Dniestr basin and expanding suddenly due to migration, as suggested by some archeologists . In this respect, the complete genome data on several mitochondrial subhaplogroups of probable Central European origin presented in this and previous studies are in a perfect agreement with the recent findings of physical anthropology, suggesting continuity of human settlement in central Europe between the Roman period and the early Middle Ages“.

Дешавања након 2800. године п.н.е детаљније објашњавају коначно формирање народа широм Европе и директно су повезана са новим војним походом Арбина ,људи Р1б генетике, тј данашњих Западњака, а некадашњих Германа, Келта и Италика. Приликом овог похода генетска слика централне и западне Европе се драстично мења јер је нови поход праћен страховитим уништавањем и геноцидима. Многе старе халпогрупе нестају и бивају замењене у преко 80 посто случајева Р1б генетиком. Овај период је Марија Гимбутас назвала ,,крајем старе Европе“. Мирољубива и цивилилизована култура старе Европе је замењена новом рушилачком и геноцидном новом Европом, која траје до данас.

Слика 16 – Генетски налази из скелета Европе у периоду од 2550- 2140 г.п.н.е. Период након инвазије прото западњака. Налази показују потпуну замену становништва Европе, тј геноцид над староседеоцима

На слици 16 приказана је распростраљеност халпо група у периоду од 2550 до 2140 године пре нове ере. За непуних 300 година Арбини, празападњаци, су комплетно заменили становништво централне, западне и северо-западне Европе. Њихов продор забележен је и археолошки у виду спаљених и у рату уништених цивилизација Винче, Трипољксе културе, Мегалитске културе и добрим делом културе Линеарне керамике. Научници говоре о геноциду великих размера где је преживео тек сваки 17 мушкарац, а жене су узете као плен, што показује и данашња материнска генетика по којој, око 60 посто свих Епропљана данас, па тако и Западњака, води порекло од жена праевропске популације. Треба рећи да се на праприпаднике Р генетике пре момента мешања не може гледати као на народ који данас настањује Европу. Р генетика је братска групама Ку(Q)-монголској и Н(Н)-угрофинској, с обзиром да заједно деле заједничког прапретка и простор настанка негде у данашњем Сибиру. Такође, данашњи народи који имају највећи проценат Р1б генетике нису само Германи, Енглези, Французи већ и Туркменски народи степа Азије, њихова браћа која су остала у својој прапостојбини, код којих проценат Р1б генетике иде и преко 50 посто, а језик им спада у турске, као и телесна физиономија. Мациамо Хеј, главни уредник Еупедије, у раду који се бави Р1б генетиком, наводи да се гентска мутација „А111Т аллеле (рс1426654)“ одговорна за светлију-белу боју коже, раширила међу носиоцима Р1а и Р1б генетике у време њиховог продора у Европу, а да су, пре тога, као становници степа Украјине били монголоидне физиономије.

Ова промена може се довести у везу са њиховим мешањем са носиоцима И генетике, за које је потврђено да имају тај ген за светлу кожу и белу пут још од првих тестираних узорака, док носиоци Р1б, али и Р1а генетике, то нису имали раније, што потврђује и генетичар Андреас Келер. Промена њихове физиономије из претежно азијатске у европску може имати везе и са климом, али велики и можда пресудни утицај имало је узимање локалних белачких жена током више миленијума. Исти је случај и са језиком, па заједничке речи, као брат, мајка, отац, сунце, вода итд, које данас сматрамо за основицу индоевропског, можемо везати и за период када су мајке, Европљанке (Динарке) чувале своје новонастало мешано потомство и училе их свом говору. Наравно, језик је жива категорија и стварање праиндоевропског језика је везано за мешање свих ових група још од првих контаката у степама Украјине, али не може се занемарити чињеница да Баски који данас имају 90 посто Р1б генетике, не говоре индоевропским језиком, као и Ујгури, Баскири и нека друга турска племена из Азије која носе предоминантне гене Р1а и Р1б. Ово нам говори то да данашњи Западноевропљани не говоре у потпуности својим изворним језиком, већ да су га делом изменили приликом контаката са другим групама, а то је била првенствено И2 група, то јест староевропска.

Слика 17 – Генетски налази Балкана из периода 2000-1500 г.п.н.е. Ово је период стварања прото Илира и прото Трачана-Дачана. Налази показују присуство Словенске генетике И2 и Р1а

Након проласка прото прото германских хорди ка централној Европи стање на Балкану се полако опоравља (Слика 17). По наводима професора археологије Ђорђа Јанковића, цивилизација Винче није потпуно уништена јер се убрзо оснивају нова насеља, овог пута то су мала села и склоништа на недоступним теренима. Живот је наставио успореним током, под сталном претњом нових напада, али се ипак одржао. Археолошки налази кроз бронзано доба потврђују развитак нових култура проистеклих из старих, од којих ће се потом и развити Дачани, Илири, Трибали, Трачани. Гентеска анализа остатака из овог периода од 2000-1500 године пре нове ере, је доста оскудна, свега 5 налаза са простора Балкана, од којих два из данашње Мађарске припадају динарском И2а гену, 1 из Трачке гробнице Р1а словенско-аријевском, 1 старом винчанско-кавкаском гену Г2 и један семитском Ј2 (који не припада грани данашњих Албанаца и Грака, већ може имати везе са Минојцима, или чак Аријевцима који су такође имали значајну Ј2 компоненту). У сваком случају 60 посто бронзанодопских налаза припада такозваној словенској групи И2 +Р1а, те не може бити никакве приче да су Илири мешавина Р1б+Е1б+Ј генетике, тј. степског, семитског и афричког порекла како то говоре представници српског ДНК пројекта. Такво гледиште се не поклапа са налазима на терену, са гледиштима европских научника, еупедије, али не поклапа се ни са логиком да мешавина Р1б азијата, Ј семита и Е африканца, створи високог, светлоког и белопутог Илира како то историјски извори и антроплошки остаци говоре. Сем тога мешавина Р1б, Е1б и Ј2 је присутна у највећој мери код старих Грка, али и Римљана, стога се данас налази у целој европи, па не може бити приписана Илирима, Трачанима и Дачанима који су по свим одликама били различити првобитним носиоцима ове генетике Римљанима и Грцима. Илири су морали имати И2 динарски компоненту као доминантну, вероватно са примесама Р1а аријевксе и у мањој мери Е1б афричке (због контакта са Грцима, како је то и данас стање), јер у било ком другом случају они не би били потпуни белци, тј. припадници беле расе.

Након 2800 године пне широм Европе се могу наћи спаљени градови и скелети људи умрлих насилном смрћу. Овим чином цивилизација је враћена 2000 година уназад, а за даљи развитак биће потребно још 2000 година да поново отпочне. Накадашњи велики градови Трипољске цивилизације који су имали и по више од 10 000 становника, неће се поновити у наредних 3000 година, а исто важи и за ниво урбанистике, писмености, металургије, моде, земљорадње, астрономије. Аспекти попут социјалне структуре, система без класне, родне, верске и полне поделе нису ни сада достигнути. Проћи ће још много воде древним Дунавом док човечанство не постигне тај ниво духовности, свести, јединства са природом и другим људима, какав су Балканци имали још пре више 8000 година.

Да ми Срби и остали Балканци већ сутра тако нешто не би опет достигли, наши стари истребљивачи Арбини данас Западњаци, ће повести још пуно ратова и геноцида, у циљу да руше исток у покушају да сакрију своје источно пра турско порекло, јер знају да је Р1б група сродна групама групама Ку(Q)-монголској и Н(Н)-угрофинској, и тиме сакрију свој комплекс ниже вредности због чињенице да док нису дошли у Европу у контакт са пра Винчанцима, они су још ловили по степи и живели исто као и њихова ловина. Новим геноцидима они покушавају да сакрију старе, јер докле год живи и један потомак народа чију су земљу отели, он ће им бити јасан доказ њихове нечовечности, духовне неразвијености и геноцидности. Због тога Срби требају увек бити свесни и поносни јер су изданак цивилизације која је свету прижила писменост, металургију, астрономију и науку, урбанистику, културу, уметност, социјалну структуру једнакости и духовност.

Литература:

Најбитнији радови:

Quiles Carlose, Idno –European demic diffusion model, University of Extremadura, Badajoz, 2017.
David Anthony, Horse, wheel and the Language, Princeton University Press,2010.
Alekseeva TI (2002) Estern Slavs. Anthropology and ethnic history. Moskva, Nauč. nyj Mir.
Alekseeva T. Vostochnye Slaviane. Antropologiya i etnicheskaya istoriya [East Slavs. Anthropology and Ethnic history]. Moskva: Nauchnyi Mir; 2011.
Curta F. The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region. Cambridge University Press; 2001.
Kushniarevich Alena, Utevska Olga, Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data, PLOS 2015.( https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0135820)
Kovacevic Lejla, Tambets Kristina.Standing at the Gateway to Europe – The Genetic Structure of Western Balkan Populations Based on Autosomal and Haploid Markers, PLOS, 2014. (https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0105090)
Mielnik-Sikorska M, Daca P, Malyarchuk B, Derenko M, Skonieczna K, Perkova M, et al. The history of Slavs inferred from complete mitochondrial genome sequences. PloS One. 2013;8: e54360. pmid:23342138
Iain McDonald, Ancient DNA in Europe,2017.
Kljosov, A. Poreklo Slovena. Osvrti na DNK-genealogiju ,Beograd, Miroslav., 2013.

Пропратна литература:

Aleksandra Bajić, Hristivoje Pavlović, Suce lepenskog vira, Vlašići, 2015.
Ranka Kuić, Crveno i belo, srodnost srpskog i keltskog jezika, Glas srpski, 2000.
Malayarchuk Boris, The Peopling of Europe from the Mitochondrial Haplogroup U5 Perspective, PLOS 2010,( https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0010285)
Malayarchuk Boris , Mitochondrial DNA Phylogeny in Eastern and Western Slavs, Molecular Biology and Evolution, Volume 25, Issue 8, 2008. Pages 1651–1658.
Mielnik-Sikorska Marta, Daca Patrycja, The History of Slavs Inferred from Complete Mitochondrial Genome Sequences, PLOS 2013. https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0054360 )
Peričić Marijana, High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations, Molecular Biology and Evolution, Volume 22, Issue 10, October 2005, Pages 1964–1975.
Andreas Keller , New insights into the Tyrolean Iceman’s origin and phenotype as inferred by whole-genome sequencing, Nature comminications, feb. 2012.
Herrera, Rene Garcia-Bertrand. Ancestral DNA, Human Origins, and Migrations. London: Academic, 2018.

Wеб литература:

Maciamo Hay, Origins and history of Haplogroup R1a (Y-DNA). https://www.academia.edu/5966134/Origins_and_history_of_Haplogroup_R1a_Y-DNA_
Maciamo Hay , Origins and history of Haplogroup R1b (Y-DNA). https://www.academia.edu/5965973/Origins_and_history_of_Haplogroup_R1b_Y-DNA_
Maciamo Hay ,Origins and history of Haplogroup I2 (Y-DNA). https://www.academia.edu/6032140/Origins_and_history_of_Haplogroup_I2_Y-DNA_
Maciamo Hay , Origins and history of Haplogroup I1 (Y-DNA). https://www.academia.edu/8517660/Origins_and_history_of_Haplogroup_I1_Y-DNA_
Maciamo Hay ,Origins and history of Haplogroup J2 (Y-DNA). https://www.academia.edu/6089464/Origins_and_history_of_Haplogroup_J2_Y-DNA_
Maciamo Hay, Origins and history of Haplogroup E1b1b (Y-DNA). https://www.academia.edu/6089365/Origins_and_history_of_Haplogroup_E1b1b_Y-DNA_
Maciamo Hay ,Origins and history of Haplogroup J1 (Y-DNA). https://www.academia.edu/8937237/Origins_and_history_of_Haplogroup_J1_Y-DNA_
Maciamo Hay, Origins and history of Haplogroup G2a (Y-DNA). https://www.academia.edu/6173684/Origins_and_history_of_Haplogroup_G2a_Y-DNA_
Maciamo Hay, Starčevo–Kőrös–Criș culture (c. 6200-4500 BCE) https://www.eupedia.com/genetics/starcevo_culture.shtml
Maciamo Hay, Linear Pottery (LBK) culture (c. 5600-4250 BCE) https://www.eupedia.com/genetics/linear_pottery_culture.shtml
Maciamo Hay, Yamna Culture (c. 3500-2500 BCE) https://www.eupedia.com/genetics/yamna_culture.shtml
Maciamo Hay ,Catacomb Culture (c. 2800-1900 BCE) https://www.eupedia.com/genetics/catacomb_culture.shtml
Maciamo Hay, Corded Ware Culture (c. 3000-2350 BCE) https://www.eupedia.com/genetics/corded_ware_culture.shtml
Maciamo Hay ,Srubna (Timber-grave) culture (c. 1800-1200 BCE) https://www.eupedia.com/genetics/srubna_culture.shtml
Halpogrupa I2, https://www.poreklo.rs/2019/03/28/haplogrupa-i2/
Gentetska slika lepenskog vira. https://www.poreklo.rs/2018/06/15/genetska-slika-lepenskog-vira-vince/
Corded ware culture origins,the final frontier. https://indo-european.eu/2018/07/corded-ware-culture-origins-the-final-frontier/
Indo European corded ware theory doesn’t hold water . https://indo-european.eu/eurogenes-global25-indo-european-corded-ware-theory-doesnt-hold-water/


ИЗВОР: https://www.balkaninfo.rs/stara-evropa-je-slovenska-genetika-dokazaje-nastanak-slovena-u-kamenom-dobu/

Подели:

One Commnet on “СТАРА ЕВРОПА ЈЕ СЛОВЕНСКА Генетика доказује настанак Словена у каменом добу (МАПЕ)

  1. Одличан текст са свиме се слажем и ја сам тако мислио. Једино мислим да Р1б никад нису успели да освоје Србију и зато су западну Европу освојили преко северне Африке. Мислим да су они створили робовласничке државе у Месопотамији и Египту док ми никад нисмо имали робове.

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *