Анализе

Свака два минута у САД се догоди силовање – Шта после тога?

  • Свака две минуте једна жена у Сједињеним Државама постаје жртва сексуалног злостављања – узнемиравања или силовања, после чега пада у дуготрајну и дубоку депресију. Као што су показала истраживања, свака жена може постати потенцијална жртва силоватеља.
  • 85 посто силовања почине пријатељи, колеге, познаници или комшије. Стереотип који се шири преко холивудских филмова о силовању жена које неколико криминалаца увлачи у тамну уличицу током шетње у касним вечерњим сатима, далеко је од стварности. Жртве по правилу добро познају силоватеље.
  • Полиција, тужиоци и судије поступају са страдалим женама, благо речено, без дужног саосећања.
  • Само три посто силоватеља иде у затвор, док у 40 одсто случајева се случај „замрзне“ у фази подношења извештаја о силовању. Истовремено, само 10 одсто силоватеља пролази кроз поступак хапшења, али не проводе ни један дан у затвору. Осам посто се појављује пред судом и тужиоцем, а од тога се само 4 одсто прогласи кривим.Чак 35 одсто жртава силовања никоме не кажу о немилом догађају.
  • Тренутно у Америци има више од осам милиона жена које су биле силоване. Срећом, готово 95 посто се вратило у нормалан живот

Ни старост, ни изглед, ни социјални статус жена не спречавају силоватеље у свом науму. Истраживање групе професора из Калифорније недавно је открила да њихово пребивалиште и висок положај у друштву не умањују шансе да постану жртве силоватеља. Американци који живе у дворишним зградама у Детроиту и славне личности са Беверли Хиллса подједнако су угрожени, јер 85 посто силовања почине пријатељи, колеге, познаници или комшије. Стереотип који се шири преко холивудских филмова о силовању жена које неколико криминалаца увлачи у тамну уличицу током шетње у касним вечерњим сатима, далеко је од стварности. Жртве по правилу добро познају силоватеље.

Дакле, у актуелном броју „Наређено да се преживи“ говори се о физичком и психолошком опоравку после сексуалног злостављања (о женским методама неутрализације криминалаца током напада, „РБ“ је писао у чланку „Није наоружана, али је врло опасна“, бр. 941).

Нажалост, чињеница је да неколико стотина хиљада америчких жена годишње „науче да живе изнова“ после трауматичних контакта са силоватељем.

Одмах треба приметити да полиција, тужиоци и судије поступају са страдалим женама, благо речено, без дужног саосећања.

Према непрофитној организацији The Rape, Abuse & Incest National Network (RAINN), само три одсто силоватеља иде у затвор, док у 40 одсто случајева се случај „замрзне“ у фази подношења извештаја о силовању. Истовремено, само 10 одсто силоватеља пролази кроз поступак хапшења, али не проводе ни један дан у затвору. Осам одсто се појављује пред судом и тужиоцем, а од тога се само четири одсто прогласи кривим.

Чак 35 одсто жртава силовања никоме не кажу о немилом догађају.

Као што се може видети из ове статистике, силоватељи се у већини случајева извлаче уз принудну регистрацију у Националном регистру сексуалних преступника. Ипак, медији стварају погрешан утисак да перверзњаци морају да заврше у затвору, што се постиже јавно промовисаним појединачним причама у којима починитељ добија неколико стотина година затвора.

Упркос суморним статистикама, свака жртва сексуалног насиља једноставно је дужна да се одмах обрати полицији за помоћ. Не чекајте ни минут. Позовите 911, разговарајте са диспечером о томе шта се догодило, а затим строго следите упутства. Процедура за састављање извјештаја о силовању је врло неугодна, али мора бити окончана, саветују жене у САД.

„Разговор са полицајцима, психолозима и детективима није толико потребан да силоватељ оде у затвор, већ да се жртва ослободи потребе за осветом,“ каже Лаура К, жртва силовања из Њујорка. „После ове фазе, требало би да  се фокусирате само на себе. “

Овде треба додати да се лична освета жртве према силоватељу готово увек покаже као неуспешна. Понекад жене покушавају глумити јунакиње филмова „Одважна“ (The Brave One, 2007) или „Пљујем на твој гроб“ (I Spit on Your Grave, 2010). Смислиле су лукав план да починитељ силовања буде онеспособљен или чак послан на други свет, а затим су се нашли на неком броду. Када осветнице буду откривене, судије и тужиоци за њих немају сажаљења, пошто представници закона једногласно говоре: „Зашто нисте контактирали полицију одмах након силовања?“

Резултат освете је дуготрајна затворска казна.

ШТА ПОСЛЕ СИЛОВАЊА?

Окрећемо се, дакле, главном питању у нашем чланку: Како се носити са психолошком траумом после преживњеног сексуалног насиља.

Прво што жртва треба да уради јесте да се обрати некој од непрофитних организација које су специјализоване за помоћ женама које су страдале. У Америци постоји најмање 300 таквих организација и све оне добијају врло велика средства од државе. О њима можете сазнати у било којој полицијској станици или болници у којој сте испитивани после немилог догађаја.

Успут речено, такве организације активно рекламирају своје услуге путем интернета, јер жртве силовања често не желе да комуницирају са људима. Уопште, користите Гугл претраживач. Кључне речи су: „Опоравак после сексуалног злостављања“, „Помоћ жртвама силовања“ итд.

По правилу, ове организације пружају три врсте помоћи: бесплатне и неограничене телефонске разговоре са стручњаком, личне разговоре са психологом у групи и књиге и брошуре са саветима. Прве две методе су најефикасније. Одмах ћете осетити искрену и свеобухватну подршку.

Друго, отиђите у књижару и купите збирку оптимистичних фраза и цитата великих људи (позитивни цитати / афоризми). Пажљиво читајте ову књигу, кад год да се појави слободно време – у јавном превозу, на клупи у парку, ноћу пре одласка у кревет.

Запамтите да су већина аутора афоризама људи који имају врло тешку судбину. Вероватно им је било много теже да се носе са доживљеним него вама. Прошли су кроз понижење, патњу, неправду, физички и психички бол. Нису се предали и немили догађаји су их учинили јачим.

«Прочитао сам пет хиљада животворних цитата, а само два су постали мој животни мото“, каже 34-годишња Кели, силована од стране једног старог познаника, ослобођеног из затвора. „Нећу рећи који су то. Свака жена има своје. Ја ћу само рећи да читање књига са мудрим изрекама заиста представља добар начин да се избрише ужасна слика насиља.»

Треће, жртве силовања треба да буду у контакту с природом, што је чешће могуће. До овог закључка амерички психолози су дошли почетком 20. века. Пливање у језеру, шетња шумом, посматрање излазака и залазака сунца, контакт с птицама и животињама – све то понекад боље утиче на човека него таблете и разговор са бројном рођацима који желе да помогну.

Најбоље је заборавити на високу технологију за време „комуникације“ са флором и фауном. Телевизија и друштвене мреже носе са собом много негативности. Једино што се може допустити током боравка у природи су позитивне аудио књиге (по могућности шаљива или авантуристичка дела).

Четврто, скоро 10 посто жртава сексуалног насиља у Америци почиње да се занима за религију. Ово је сјајан начин да проширите своје хоризонте и свест, да гурнете тренутне проблеме у позадину. Потребно је духовнику говорити о доживљеној трагедији. Само покажите интерес и врата ће се отворити.

Пето, врло је важно да жена која је доживела силовање постави себи неколико тешких, али остваривих циљева.

Као пример можемо навести онај 28-годишње Саманте Д. из Висконсина. Постала је жртва насиља групе пријатеља који су је позвали на забаву, а потом је успавали таблетама раствореним у коктелу. «Прва три месеца су ме опседале мисли о самоубиству,» сећа се Саманта. «Било ме је срамота да погледам у очи друге људе. Чинило ми се да сви злуради и да ме оговоарају. После тога сам почела да све доживљавам као тест издржљивости.»

Саманта се почела бавити спортом, смршала је, научила да се вози на ролерима и чак је добила и појас кок-боксерке. Срела се са својим пријатељима годину дана после силовања, што је код њих произвело потресан ефекат.

«Уместо сажаљења, видела сам на њиховим лицима дивљење,» каже Саманта, «Видели су моју физичку и менталну трансформацију, издржљивост и снагу воље. Цело вече сам морала да одговарам на питања како своје тело учинити привлачним. Нико се није сетио силовања. Из жртве сам се претворила у вођу.»

Саманта је једна од оних жена која позитивност види и у негативном догађају. Нашла је снаге и да опрости силоватељима, спасавајући их дуготрајне затворске казне.

„Искрено ми је жао што су силоватељи уништили свој живот,“ рекла је, „за разлику од мене, они неће имати другу шансу.“

Шесто, жртве силовања увек треба да имају на уму да се могу неповратно растопити у америчком друштву. Око 0,3% силованих жена не може да се врате у прошлост и мењају апсолутно све – место становања, посао, телефон и е-пошту, чак и име и презиме. Живот изноваје тешка, али понекад једино исправна одлука.

Тако се Керол Р. из Тексаса преселила после проживљеног кошмара у другу државу, променила презиме, уз одлуку да се више никада не врати у свој родни град. Удала се, родила петоро деце и сада се осећа заиста срећно.

„Два пута годишње срећем се са својим родитељима у карипским летовалиштима, али чак ни они не знају моје ново име и место становања“, каже она, „и приликом разговора никада не говоримо о прошлости.“

Промена идентитета и окружења, према Керол, су најефикаснији начини да се решите психолошких траума. «То је била моја најбоља одлука «, признаје, «у супротном, постала бих зависница од дроге или бих завршила на неуропсихијатрији на лечењу.»

Занимљиво је да Керол није имала проблема са променом имена и презимена. Држава се према оваквим захтевима односи са разумевањем. У рубрици „разлог промене личних података“ искрено је написала: „Силована сам. Сада желим да започнем нови живот на новом месту и под новим именом.“ Ово је било довољно да се добију нови документи,  тачно шест месеци после подношења захтева.

Керол саветује страдалим женама да ни у ком случају не крену са самооптуживањем, односно да свесно не излажу психу и тело патњи. Дрога, алкохол, намерно наношење бола резањем руку ил идругих делова тела, само доводи до тога да касније жалите због свега тога.

„Време лечи апсолутно све“, каже она, „На ову мисао се морате навикнути. Без обзира колико вам било тешко првих недеља или месеци после онога што вам се догодило, јер у будућности ћете сигурно постати срећна особа.“

На крају, треба рећи да тренутно у Америци има више од осам милиона жена које су биле силоване. Срећом, готово 95 посто се вратило у нормалан живот.

С руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: http://www.dal.by/news/79/06-09-14-9/

Подели:

One Commnet on “Свака два минута у САД се догоди силовање – Шта после тога?

  1. Свака част професоре и на преводу а и на ваш труд да нам ово све прикажете! Поготово ми се свидело то што сте објавили превели и америчку студију и студију из Европе.

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *