Анализе

„Загонетка подунавске цивилизације“ која је старија и од грчке и од месопотамске

Харалд Харман

У ПРОДАЈИ СРПСКО ИЗДАЊЕ ЗНАЧАЈНЕ КЊИГЕ НЕМАЧКОГ НАУЧНИКА ХАРАЛДА ХАРМАНА

* Немачки научник, пре свега лингвиста и културолог, али и археомитолог, Харалд ХАРМАН доказује да је Подунавска цивилизација, у којој значајно место припада нашој Винчанској кулури чији су почеци у неолиту и која је у петом миленијуму и раном чертвртом достигла свој врхунац, била подлога из које се развија ахајска грчка култура

_________________________________________________________________________

МИ, савремени Европљани, ако бисмо се држали уџбеника историје и даље бисмо тврдили да је грчка цивилизација прва високо развијена култура која је у Европи унела светлост у таму праисторије. Када се помиње писмо онда се мисли на клинасто настало у Месопотамији, али све до пре три, можда само две деценије, слика о Старој Европи се драматично променила.

У последње време археолози, опремљени најсавремнијим инструментима проналазе све више доказа да је на Балкану, у данашњој југоисточној Украјини, Румунији, Бугарској , углавном, свим југоисточним крајевима Европе постојала високо развијена култура која је још пре Месопотамије познавала писмо, израђива рафинирано квалитетну керамику која је била декорисана, ткала, трговала са народима који су били и до хиљаду километара бити удаљени…

Немачки научник, пре свега лингвиста, културолог,  али и археомитолог, Харалд Харман нас у овој књизи коју је објавила „Академкска књига“ под насловом „Загонетка подунавске цивилизације“ први пут детаљно упознао  са том, до сада непознатом, и по много чему још увек загонетном древном европском цивилизацијом.

Он описује трговачке путеве и насеља, уметност и занате, митологију и писмо подунавске цивилизације, прати њене почетке на Црном мору и показује какав је био њен утицај на културе античке Грчке и Блиског истока.

Подунавска цивилизација, у којој значајно место припада нашој, Винчанској кулури чији су почеци у неолиту и које је у петом миленијуму и раном   чертвртом достигла свој врхунац, била је она подлога из које се развија ахајска грчка култура на острвима и чији се трагови могу наћи у свему што се стварало скоро до наших дана још увек крије многе тајне и зато је ова Харманова књига чудесно занимљива.

Подунавска цивилизација је била много старија од грчке, тако да сада барем знамо да су подунавске земље биле прве које су градиле куће на спрат, пронашле како да топе бакар, од злата правиле накит… Да су прве сахраниле неку постарију даму са кило  и по златних украса, правом Али Бабином ризницом…

Харман овом књигом тврди да је доказао да оно што се до недавно приписивало праисторији припада у ствари историјском периоду.

Оно што збуњује је старост свих трагова који су стигли до наших дана, јер су неколико хиљада година старији од локалитета за које смо до пре неколико десетина година мислили да су непојмљиво стари било да су се налазили у Месопотамији, Египту, Кини или неким другим деловима света.

Задивљујуће је да су то били људи који нису ратовали, па нису имали утврђења нити градили бедеме око својих настамби, који су ценили жене и третирали их као равноправне и правили фигуре којима су се дивили највећи вајари 20. века (Мур, Бранкуши Ђакомети…).

Том свету су припадали и житељи наше Винче па иако смо стигли на Балкан барем пет хиљада година доцније сигурно имамо понеки и њихов ген.

Ако не из радозналости да сазнате који су били прастановници земље која нам сада припада, онда због неке далеке сродности „Загонетка подунавске цивилизације“ је књига која се не сме заобићи.

         Вера Кондев

ИЗВОР: http://fakti.org/citaliste/zagonetka-podunavske-civilizacije-koja-je-starija-i-od-grcke-i-od-mesopotamske

Подели:

3 Comments on “„Загонетка подунавске цивилизације“ која је старија и од грчке и од месопотамске

  1. Ништа му то не вреди ако за своје сазнања није добио „атест“ Радивоја Радића и оних стотинак и нешто више његових „апелационих заперака“.

  2. Поштована Вера, боље да не коментаришете. Ако сва западна историја долази под знак питања, откуд онда податак да смо ми „дошли 5 хиљада година касније“? Откуд нам онд исти ДНК, биће да су долазиле само жене, а дечаци убијани кроз 250 поколења?

  3. НЕМАЦ НЕ СПОМИЊЕ СРПСКЕ ПРЕТКЕ
    Садржај представљене књиге немачког научника Харалда Хармана: „Загонетка подунавске цивилизациј“ је неприхватљив – ако писац Вера Кондова тај садржај чињенично излаже. Тачно је да су у пределу Подунавља и Балкана писменост и топљење метала старији од писмености и топљења метала на подучју данашњег Ирана, али у књизи се не спомиње да су ту култруну баштину у Подунављу и Балкану створили преци свих данашњих Словена, који су се звали Србима. Неспорно је да су трагови најстаријег српског писма нађени у Лепенском Виру и Винчи, а и у другим местима данашње Србије, без обзира што што оспорава проф. др филозофског факултета, Радивој Радић“, у својој књизи „Срби пре и после Адама“ и његова још 142 сарадника, који су се, у том смислу, потписали на некој врсти резолуције – која оспорава да су српски преци творци светске писмености.
    Но и овај садржај књиге Харалда Хармана, ако је правилно представљен у овом чланку, такође, оспорава истину о писмености српских (словенских) предака, јер се уместо „српски народ“, или „српски преци“ замењује уопштеним изразом о подунавском народу. Тиме се, очигледно, бришу српски трагови из древне повјести, те то треба имати у виду и неприхватати тврдње – да су у Подунављу и на Балкану, пре 12.000 година, живели непознати народи. Не, Винчанско писмо је јасно – јер представља у текстовима само древни српски (словенски) језик, попут текстова у песми „Ргведе“, писане у Индији на санскритском језику (српском), како је то потврдила и индијска проф. Алокананда Митер, унука индијског песника Тагоре.
    `И амерички академик, професор на Харварду, Анатолиј Кљосов је објавио књигу на енглеском језику, која је преведена на руски и српски језик, да су ДНК у костима људи од пре 12.000 година у Подунављу и на Балкану истоветне данашњим одликама ДНК код Срба и осталих словенских народа. И врло је занимљиво, да проф. др Радивој Радић не оспорава ове тврдње америчког академика о Србима као древним староседеоцима Подунавља и Балкана, него само то оспорава у књигама српских научнка: Милоша Милојевића, Симе Лукина Лазића, Јована И. Деретића, Драгољуба Антића, Милутина Јаћимовића и других.
    С поштовањем,
    Слободан Јарчевић, Београд, 4. 12. 7528 (2019).

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *