Анализе

Подунавље колевка цивилизације

ФОТО: NSinfo

ПИШЕ: Драгиша Шоћ, хаџија

Милош Милојевић изричито тврди са су Срби одувијек живјели на Хелмском полуострву ( тек почетком 19 вијека названо Балканско) и то од сјеверне Италије до Грчке и Јадранског мора.

У античко вријеме сви, а и данас највећи број савремених свјетских историчара који се баве проучавањем предхришћанског времена тврде да је подунавље колијевка Европе.

Већ сам писао, али да напоменем да званичне историје Пољске, Словачке и Чешке нпр. уче своје нараштаје данас да потичу из Подунавља. Није далеко истина, чак и са правом се може рећи и да је колијевка свјетске цивилизације и цијеле бијеле расе.

Рекло би се намјерно са Карађорђевим устанком 1804. године са запада су увели назив Балканско умјесто Хелмско полуострво! На брзину и историјски непотковано, толико, да се ни данас поуздано не зна да ли по бугарском планинском вијенцу Балкан или по турском племену?

Још у 13. вијеку пре Христа, појављује се српско племе Трибали, које Херодот смјешта у Поморавље, западно од ријеке Истар, а Илирске земље су источно од овог подручја. Дакле, ово не тврдим ја, него Херодот, највећи историчар Антике и први историчар на свијету! Антички писци помињу и народ из Подунавља који је насељавао Скандинавију и то око 2000 год. прије Христа!

Ово је потврдио и Патрик Лут, Швајцарац, који је изричит да тај народ припада динарској раси и да је један дио тог народа стигао и до британских острва! Негдје крајем 15. или чак крајем 14. вијека прије Христа у Европи су се појавили Хурити, који су већински преци Грка који су овде затекли Пелазге.

Пелазге су иначе већински насељавали Хелм, али их срећемо и у Италији. Такође су већински насељавали Мезију (земљу мужева) данашњу Шумадију и Бугарску.

Има античких писаца који Пелазге помињу на просторима данашњег Тирола, у Баварској, и Швајцарској. За њих се каже да су преко Дунава провалили на све наведене просторе око 2500 – 3000 година пр. н. е. или чак још раније? Непобитно је тачно да су Тројанци Пелазге – Срби, исто као и за Сабине у Италији. Насељавали су они и цијелу Грчку, кад су се међу њима увукли Хурити, преци Грка. Али Пелазге су преци Илира и Трачана и то без мијешања са другим народима.

Херодот каже да су српски ратници Кари, односно Вари запосели цијелу Грчку у периоду негдје око 3000. год. п. н. е. и то заједно са свим острвима.

Најстарији град Античке Македоније је Себица на ријеци Бистрици. Јужније на Пелопонезу срећемо Сербано и Серос, у Македонији још Сирпуи, Сербиново, Србица… У Атици Сервиа. Трачани и Пелазге су говорили истим језиком и дијелили исте храмове!

Сипријан Робер Србе Доњег Дунава назива Прото – Срби, тј. први Срби и изричито тврди да су овдје још од прије Мојсија.

Слично тврде и Прокопије и Јорданес који изричито наводе да су Венди и Срби два имена истог народа.

Емил Барнуф тврди да су Пелазге древни Срби који су живјели у Средоземљу. На истом фону је и то што су најстарије писмо – Србицу у Грчкој звали Пелазгијско писмо!

Шафарик каже да расијан значи Рашанин или расијан народ, док грци нису могли изговорити тврдо „р“ на почетку ријечи па су их називали Трачани, што прихватише и Римљани.

Гемиста, дворски историчар Ромејско- Византијског царства на сахрани њихове царице Јелене која је родом Српкиња од рода Драгаша, назива је „наша царица родом Трачанка“. То је било у 15. вијеку.

Птоломеј на својим картама уписује Сербину недалеко од данашњег Сиска, а код Куле је Вендум, код Липљана Венденис. На овој карти општи назив за Србе је Венети.

Плиније старији помиње Сербинум у Панонији, Вендум на Драви, Серпес на Сави. Помиње чак и провинцију Венетију са главним градом Венецијом, као српску насеобину и провинцију.

Чувени Херодот опет помиње Монте Серорум (Србске Планине) на Хелму, али помиње још и Трибалску Равницу (Подунавље и Срем). Наравно, јасно је, све у контексту српских земаља!

(Аутор је учитељ историје и директор Издавачке куће „Јерусалим“ из Бара)

Подели:

One Commnet on “Подунавље колевка цивилизације

  1. Мени је потребно ово и на ЕНГЛЕСКОМ.
    Ако то имам на енглеском знаћу да употребим.
    Пошаљите ми nа мој Email

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *