Анализе

Зашто Путин руши „божанске истине“ које сервирају сви — од научника до психопата

  • Идеја руског председника Владимира Путина да се Википедија у Русији замени новом Великом руском енциклопедијом у електронском облику, која би садржала „поуздане информације, представљене у добром, савременом облику“, могла би се посматрати у контексту борбе проверених информација против лажних вести.

 

ПИШЕ: Владимир Судар

 

Општепознато је да Википедија, због свог претерано демократског карактера, у принципу, допушта сваком да пише шта год хоће о било ком питању, без обзира на компетентност и да се, захваљујући популарности највеће електронске енциклопедије, полуинформације често узимају као „божанске истине“.

Због тога су професори угледних британских универзитета, у време појаве Википедије, морали да губе годину дана објашњавајући бруцошима да се не позивају и не цитирају најпопуларнију „енциклопедију“, због слабе веродостојности података које садржи.

Случај „филозофа“ Ломпара

А о веродостојности података са Википедије говори и догађај од пре неколико дана, када је на једној трибини професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар своје излагање почео демантијем Википедије.

Ломпар је том приликом рекао да није и да никад није ни желео да буде филозоф, нагласивши да је то податак из његове биографије са Википедије, који је он неколико година безуспешно покушавао да исправи. Од тада је небројено пута био „лажно представљен“ у разним медијима.

Непоузданост Википедије најбоље илуструју одреднице из такозваних регионалних огранака — српске, хрватске или босанске, у којима су историјски догађаји, посебно из блиске прошлости, описани на потпуно различите начине, у складу са „званичним истинама“. Као да рат није ни престао.

Од добрих до богохулних текстова

Академик Љубодраг Димић, историчар, каже за Спутњик да врло ретко консултује Википедију, на којој је приметио да делимично има и квалитетних текстова, али и „богохулних“.

„У принципу, на Википедији пролази све и свашта“, додаје Димић.

Када је реч о Путиновој идеји, Димић каже да се у некадашњој совјетској енциклопедији, коју повремено консултује, препознају идеолошке наслаге које је лако изоставити из одредница, а све остало је тачно.

„Верујем да Русима неће бити проблем да то за годину дана ишчисте и да понуде једну одличну, модерну енциклопедију, која може да задовољи и ту електронску форму“, сматра Димић.

Са друге стране, историчар доктор Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду, каже да је Путинов предлог компатибилан са идејом Википедије, која представља „један нови цивилизацијски искорак“.

Прање биографија

Википедија је, према Антићевом мишљењу, открила један феномен који је био присутан и у ранијим епохама, а то је да постоје људи „од психијатријских случајева, до врхунских стручњака и научника“, који су спремни да много енергије потроше да би нешто до чега је њима стало доспело до глобалне публике.

„Википедија је, просто, највећа енциклопедија у историји људског рода. Реч је о милионима уноса. У сегменту уџбеника ’Увод у историјске студије‘, пишући о енциклопедијама, бавио сам се и њом, јер не можемо да се правимо да људи не читају Википедију. Не верујем да је њу могуће заменити неком националном енциклопедијом, мада је мој предлог одувек био да нови енциклопедијски покушаји буду рађени на бази Википедије“, каже Антић.

„Слабост Википедије је чињеница да је она потпуно волонтерска, тако да је у неким сегментима она врхунска енциклопедија, а у неким је потпуно бесмислена“, сматра наш саговорник.

„На Википедији су очигледни покушаји да се афирмишу неке политичке и националне идеје“, сматра Антић и додаје да је наш уважени новинар Милан Динић, који живи у Великој Британији, потрошио много времена на исправке биографија албанских политичара са Косова, које се тичу државе њиховог рођења.

„Углавном је писало да су рођени на Косову (?), уместо у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији“, додаје Антић.

Таблоиди — аутори Википедије

„То не умањује значај Википедије, која би, када би била штампана по угледу на енциклопедију Британику, после само десет година свог постојања имала 770 томова“, каже Антић и додаје да популарност најпознатије електронске енциклопедије нису нарушиле ни афере попут открића да се иза неких аутора крију лажни профили са лажним титулама.

У време када се појавила Википедија, Антића је звао „један врло сумњив таблоид“ да коментарише како то да на Википедији пише да је његов тадашњи сарадник Мирољуб Лабус сајентолог, а касније се испоставило, како каже Антић, да је одредницу о Лабусу, која је имала укупно три реченице — написао неко из тог таблоида.

„Међутим, пирамидални систем на којем је устројена Википедија омогућава да временом такве ствари буду поправљене, а ти чланци постају све бољи и бољи“, додаје Антић.

„Медвеђа услуга“ маргиналаца

Зато ни спорне одреднице у „регионалним“ Википедијама, према његовом мишљењу, не представљају неки велики проблем.

„Ко може маргину хрватске историографије, која се креће око оног чувеног института ’Иво Пилар‘, да спречи да пише то што пише? Они себи чине медвеђу услугу, јер просто нико у свету не мисли да је Стефан Вучић Косача био херцог Светог Сабаса у Јерусалиму, већ је био херцег Светога Саве, тако да они могу тако да пишу, али то не значи ништа“, сматра Антић.

Према Антићу, лажне вести ће увек бити присутне, али је врло важно да научимо да не постоји само једна истина и да онај ко мисли да може из Википедије да сазна све што му треба — греши, „али тај не би ништа сазнао ни из Британике нити из Велике совјетске енциклопедије“.

„Енциклопедија је почетак истраживања, а не крај“ закључио је Антић.

 

ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/analize/201911061121138978-zasto-putin-rusi-bozanske-istine-koje-serviraju-svi–od-naucnika-do-psihopata/

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *