Анализе

Исламизација и туркизација Грузије и Грузина

  • Муслимана у Грузији има нешто више од 10 посто од свег становништва, али тај број стално расте због активне исламизације коју успешно спроводе турски мисионари почевши од 2000. године.
  • Особено занимање Ердогана за Грузију тумачи се његовим пореклом. Наиме, његови преци су били Грузини из Аџарије, а управо овај регион и Самцхе-Џавахетија, Квемо Картли и Кахетија су суочени са експанзијом Турске, много више него остали региони Грузије.
  • Аналитичари из региона сматрају да Грузија не може да промени политички смер и одупре се исламизацији и туркизацији због притиска НАТО-а.
  • Због тога се предвиђа унутрашња криза коју изазивају проблеми (економска криза, незапосленост, исламизација, русофобија и недозвољавање успостављања нормалних односа са великим купцем грузинских роба Русијом), а која НАТО не занима

ПИШЕ: Зоран Милошевић

 

Бивши премијер Грузије Мамука Бахтадзе, који је поднео оставку 2. септембра ове године, изјавио је 12. августа (пре оставке) за време народног грузијског празника Дидгороба (у част победе Грузина 1121. године над Турцима-Селџуцима у Дидгорској битци) да се „Дидгорска битка се наставља за сваког Грузина“, чиме је подсетио на актуелну експанзију Турске на целом Јужном Кавказу, па и самој Грузији. Да је то тачно потврдио је и турски председник Реџеп Ердоган, који је 15. октобра 2016. године, а држећи говор пред студентима унивезитета у турском граду Ризе, је, између осталог рекао: „У сферу наших интереса улази Ирак, Сирија, Либија, Крим, Карабах, Азербејџан, Грузија, Босна и други братски региони. Мноштво историчара сматра да у границама Турске треба да буду Кипар, Алепо, Мосул, Ербил, Киркук, Батуми, Салоники, Варна, Западна Фракија и острва Егејског мора“.

Особено занимање Ердогана за Грузију тумачи се његовим пореклом. Наиме, његови преци су били Грузини из Аџарије, а управо овај регион и Самцхе-Џавахетија, Квемо Картли и Кахетија су суочени са експанзијом Турске, много више него остали региони Грузије. Јасно је да Анкара максимално користи „меку моћ“ старајући се да њено присуство „не боде очи“. Основна тачка ослонца Турске у поменутим регионима Грузује јесте религија, економија и образовање. Осим тога у регионима Квемо-Картлије и Кахетије Турска максимално користи помоћ суседног Азербејџана, јер ту као компактно становиштво живе Азербејџанци (турског порекла). Треба рећи да мрежа протурских друштвених организација и пројекти из друштвене сфере функционишу под покривитељством Турске агенције за међународну сарадњу и развој (ТИКА). коју многи аналитичари сматрају обавештајном структуром, односно да се иза ње крије Национална обавештајна организације Турске (МИТ).

Муслимана у Грузији има нешто више од 10 посто од свег становништва, али тај број стално расте због активне исламизације коју успешно спроводе турски мисионари почевши од 2000. године. Тако је 2002. године у Квемо-Картлији, а у селу Меоре-Кесало на граници са Азербејџаном, при финансијској подршци Турске, отворена медреса, која је окупила велики број омладине. Поред исламске веронауке професори медресе воде и протурску пропаганду ,а најбољи ђаци одлазе даље на студије у Турску. Током 2006-2008. Грузини који су завршили студије у Турској основали су неколико протурских друштвених организација („Хузур“, „Друштво муслимана Грузије“ и „Друштво за образовање и помоћ омладини Грузије“). Све те друштвене организације кородинисао је руководилац „Асоцијације грузијско-турског пријатељства“ Емин Шкерџи. Он је дуго времена био и директор Медресе у Меоре-Кесало, а грузински медији, како преноси руски протал regnum.ru, сматрају да је највећи „агент утицаја“ турских тајних служби.

Велику активност у Грузији воде и људи ТИКА Сердар Чам, Мехмед Илмаз и Ресул Дурмаз, који су били главни и стварању друштвених организација „Хузур“ и „Друштва муслимана Грузије“ које су помагале рад турских мисионара. Управо ТИКА реализује у Грузији и различите економске програме (грађевинарство, транспорт и медицина), а новац се добија у виду кредита од турских банака које раде у овој држави. Поред тога Турци купују земљу у Грузији, све што је на продају и све што вреди купити. Продај аземље је узела маха, те је влада 2018. године, на захтев хришћанског становништва Грузије, донела уредбу о забрани продаје земље странцима.

Тенденције исламизације и туркизације Грузина нису прошле неопажено од стране јавности и државних институција, те је влада почела да прати ове процесе. Влада је желела да Министарство унутрашњих послова и Служба државне безбедности  имају план противдејства када стране државе раде на исламизацији јужних региона државе. Управо исламизација и туркизација Грузина имала је за последицу да припадници Службе безбедности у реконструкцији владе имају главну реч (на челу са министром унутрашњих послова Георгијем Гахаријем који је именован за премијера), који је за новог министра унутрашњих послова поставио је директора Службе државне безбедности Вахтанга Гомелаурија.

Ипак аналитичари из региона сматрају да Грузија не може да промени политички смер којим иде због притиска НАТО-а. Због тога се предвиђа унутрашња криза коју изазивају проблеми (економска криза, незапосленост, исламизација, русофобија и недозвољавање успостављања нормалних односа са великим купцем грузинских роба Русијом), а која НАТО не занима. Другим речима исламизација Грузина није нешто далеко.

 

ИЗВОР: Балканска геополитика

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *