Анализе

ПОКОЛЕЊЕ Z И ВИСОКА ПОЛИТИКА: Омладина оштрог ума и кратког памћења

  • Главна особеност поколења Z је одбацивање идеолошког радикализма. Ову генерацију не фасцинирају личности попут Трампа, Александрије Окасио-Кортез, Сандерса и других крајње „левих“, односно „десних“ политичара. Z бирачи су лишени револуционарног духа и брзо схватају различите технологије које се користе у масовној пропаганди

ПИШЕ: Зоран Милошевић

Америчка организација Young America’s Foundation спровела је свеобухватно истраживање о идеолошким погледима поколења Z (рођени од средине 1990-их до раних 2000-их), јер ће они чинити већину бирача на изборима 2020. године.
Резултати су многе забринули, јер је поколење Z показало „најсложеније политичке погледе у америчкој историји“. Експерти су признали да не могу да предвиде до почетка избора следеће године за кога ће гласати најмлађи бирачи, при чему додатно уље на ватру долива сазнање да чак 80 посто овог поколења има чврсту намеру да изађе на изборе.
Главна особеност поколења Z је одбацивање идеолошког радикализма. Друга особеност је да их уопште не фасцинирају личности попут Доналда Трампа, Александрије Окасио-Кортез, Бернија Сандерса, и других крајње „левих“, односно „десних“ политичара. Z бирачи су лишени револуционарног духа и брзо схватају различите технологије које се користе у масовној пропаганди. Поколење Z, што аналитичаре зачуђује, махом равнодушно пролази поред левичарских манифестација типа Occupy Wall Street или Black Lives Matter, а још више игноришу расистичке поворке попут Unite the Right Rally у Шарлотсвилу.

ПОЛИТИЧКИ ПИСМЕН НАРАШТАЈ

Претпоставља се да је одбацивање радикализма првенствено последица очигледне праксе поколења Z да се информише преко вести које емитују друштвене мреже. Према њиховом мишљењу мреже пружају објективне и свеобухватне информације засноване на проверљивости чињеница. То доводи до стварања код младих двосмисленог и врло опрезног односа према личностима политичара, странкама или било ком другом друштвеном феномену. У том смислу се помиње и важно поређење: миленијумско поколење (рођени почетком 80-их година до средине 90-их година прошлог века) прилично је радикално за разлику од поколења Z и дели се, условно говорећи, на публику Трампа („Фокс“) и Демократске партије („Си-Ен-Ен“).
Следећа особеност поколења Z је лоша перцепција разлика између социјализма и капитализма. Наиме, у XXI веку образац тржишне економије САД се изменио, тако што је много тога преузео из социјализма. Другим речима, дошло је до мешања два система. Међутим, поколење Z је политички веома „писмено“, те једноставно види огромне мане оба система и не даје предност ниједном. Пример: Б. Сандерс, А. Окасио-Кортез и други леви радикали тврде да сви становници САД треба да имају бесплатну медицинску заштиту, а припаднике поколења Z то уопште не фасцинира. Напротив. Колика је то демагогија види се уз помоћ једноставног рачуна да је бесплатна медицинска заштита могућа само ако се федерални буџет повећа три пута – тј. на 15 трилиона долара. Наравно да то није могуће. Други пример: заговорници капитализма у својим говорима бескрајно понављају да богати људи стварају радна места, те им треба давати олакшице (пореске, високе државне функције итд.). Реалност је наравно сасвим другачија, јер од 2000. године већина великих америчких корпорација може да отвори стотине нових филијала и запосли на хиљаде радника, али то за њих нема смисла, јер је потражња за њиховим производима сасвим довољна. Да би проширили посао, потребне су им нове идеје и нове технологије. Узмимо као пример компанију Apple. Има невероватан новац, али не зна где да га уложи, односно потроши. У сличној ситуацији су и компаније попут Walmart, ExxonMobil, Amazon, United Health, CVS Health и многи други амерички гиганти. Оне се „купају у новцу“ и немају потребу да се шире. Због тога је мантра „да богати стварају радна места“ и да им је због тога потребно смањивање пореза једноставна лаж. На тај начин поколење Z поступа исправно када игнорише „класичне обрасце“ социјализма и капитализма, али се све не завршава на том опредељењу.

ИНТЕРНЕТ КАО „МЕСТО ЖИВЉЕЊА“

Ово поколење не прихвата ни идеолошке обрасце и притиске својих родитеља и породице уопште, односно потпуно је равнодушно према политичким ауторитетима. Без обзира што је млада генерација образована, има „оштар“ ум, истраживање је показало и да има и мане. Прва је да има „кратко памћење“, што се објашњава силовитим развојем мобилне телефоније и рачунара. Живот у високотехнолошком свету тражи да се информације упијају, као што сунђер упија воду, али истовремено тражи и стално „чишћење“ свести од застарелих чињеница. Дакле, поколење Z нема знања о прошлости и тиме апстрахује историјски контекст политике.
Американци старији од 40 година дуго граде каријере, при чему се сећају политичких успона и падова својих идола (градоначелника, гувернера, конгресмена итд.). Z омладина је спремна да стално мења оне који су на власти. Ово је прва генерација у историји САД која може гласати за непознатог политичара само зато што јој стари политичар изгледа преуморно. Стога је Трамп у новембру 2020. године у озбиљној опасности.
Сама идеја да људи који су рођени у исто време образују неку социолошку заједницу и имају заједничке особине које се разликују од претходних и будућих поколења је нова. У традиционалном друштву није било никаквих „поколења“, јер су новорођени расли и старили заузимајући места својих родитеља, а своја места уступали својој деци, при чему се начелно нису разликовали.
Поглед на поколења се променио с индустријском револуцијом, урбанизацијом и појавом масовног друштва, масовних радних места и масовног образовања. Научна теорија о поколењима успостављена је од немачког социолога Карла Манхајма у раду „Проблем поколења“. Сви рођени у року од 20 година припадају истој генерацији, мада ћемо видети да ће се у будућности, с компликованијом класификацијом, ови периоди почети смањивати на 10 година или чак мање.
Означавање генерација разним словима абецеде плод је генерацијских теорија које су формулисали амерички истраживачи Вилијем Штраус и Нејл Хове у књигама „Поколења“ и „Четврти преокрет“. Почетком 1990-их година поменути аутори представили су свету своју теорију према којој сваких 25 година долази до смене поколења. Најважнија особеност сваког поколења долази благодарећи искуству усвојеном у детињству. Људи који доживе рат – цене мир. Они који су живели у диктатури – цене слободу итд. Поколење Z које данас стасава није слушало о индустријској и технолошкој револуцији, јер се родило после ових догађаја, али зато живе у информатичком свету. Заправо место „живљења“ поколења Z је интернет, где стичу информације, комуницирају, купују, играју се. Они не познају свет без интернета, за њих је он као ваздух, без кога се не живи. То је поколење Z чији су се први представници родили после 1995. године.
У њиховим радовима постоје класификације истих генерација, почев од Стогодишњег рата. Њима дугујемо распрострањену терминологију The Greatest Generation, односно поколења победника у Другом светском рату, затим њихова деца бебибумери, следе генерација Х, генерација Y (или миленијалци) и генерација Z.

КЛАСИФИКАЦИЈЕ И ИСКУСТВА

Означавање поколења латиничним словима није никакав природни закон већ једна од научних теорија која је настала пре неколико деценија. Она се користи јер је свима јасно да поколење има нека одређена својства које друга немају, а слова се одлично памте. Све су популаризовали медији и тако су се појавиле генерације X, Y и Z. Поколење Z – то су људи рођени крајем деведесетих година прошлог века до данас.
Класификација иде овако: Величанствено поколење (1900–1923); Ћутљиво поколење (1923–1943), бебибумери (1943–1963). Од следећег поколења иде обележавање латиничним словима, тако да је постбебибумерско поколење добило ознаку Х (1963–1984). Ово поколење још називају изгубљеним или „непознатим поколењем“. Они су расли током Хладног рата. Били су индоктринирани идеологијом „секс–рок–дрога“, због чега су многи из поколења Х расли у непотпуној породици, при чему је родитељ и радио тако да су расли „самостално“. У политичком животу ово поколење је било мало активно због свог индивидуализма и егоизма, били су недовољно патриотски расположени у односу на њихове родитеље.
Поколење Y (1984–2000) расло је уз талас глобалних промена: распад СССР-а, разбијања Југославије, рата (Ирак, Авганистан…), терористичких напада и различитих, углавном вештачки изазваних епидемија. У њихово време створени су нови симболи – повезани с информационим технологијама и интернетом. Благодарећи интернету и друштвеним мрежама ово поколење видео-играча добило је медијски назив „поколење великог палца“, због способности да куцају СМС палцем једне руке.
Поколење Z (према различитим класификација, рођени 1990-их година, односно 2000. до данас). Овом поколењу су својствени прагматизам и лична корист. Они не добијају од својих родитеља онолико колико су миленијалци добили од бебибумера. Млади из Z поколења су већ жртве великих студентских кредита (дугова), не могу да нађу посао и страдају од хроничне инфатилности. Ако је миленијалце и бебибумере пре свега интересовало шта кандидати за председника САД могу да учине за државу, то младо поколење искључиво интересује сопствена будућност. „Какву ћу ја имати корист од избора“ главно је питање које поставља најбројнија популација старости од 18 до 24 године пред изборе 3. новембра 2020. године. Од одговора на ово питање зависиће и за кога ће гласати. То значи да кандидати за председника САД не смеју потценити Z електорат, јер они решавају ко ће бити победник, а ко губитник избора.

РАЗАПЕТИ ИЗМЕЂУ ДВЕ РЕАЛНОСТИ

Заједничке особине поколења Z су да их старе играчке не интересују већ с три године старости, али се баве стратегијама 5D. Не умеју ништа да поправе у кући (типа чишћење одводних цеви, поправка врата и сл.), али и те како знају да изаберу компјутер или да дају модне савете – ту су, заправо, експерти. Цене личну слободу, те се труде да не учествују у свађама, протестима и немају асоцијалне поступке (најмања стопа криминала и уопште асоцијалних преступа посматрано генерацијски). Бирају рад код куће.
Поколење Z је „повучено у себе“. Наиме, социолози и психолози тврде да ни у једном поколењу нема толико интровертних личности као у поколењу Z. Они немају потребу да разговарају са „живим“ људима (везе с друштвом одржавају преко друштвених мрежа и електронском преписком), немају потребе за породицом, али су и родно неопредељени (не знају да ли су мушкарци или жене).
Поколење Z је склоно самообразовању, тј. у њиховом систему вредности диплома престижног универзитета нема вредност, јер је подређују личном, самосталном образовању. Проучавају било који проблем користећи мрежу информација и познавања страних језика (уче их ако су им интересантни).
Следећа одлика је поједностављено мишљење. Млади овог поколења мање читају књиге и часописе, не умеју да опишу лепоту и емотивне доживљаје. Све своде на кратке текстове (резимее), а емоције изражавају сличицама (емотиконима). Истовремено, колективна одлика поколења Z је стално присуство на интернету, као и то да су изузетно радознали.
Припадници ове генерације су разапети између две „реалности“: виртуелне и стварне. Стално „прате моду и трендове“. Оно што је данас у тренду – сутра није, што доводи до чињенице да немају трајних уверења. Склони су филозофији живота „Узми све што ти живот пружа“, али што пре, буквално овог тренутка. Не воле да граде каријеру, јер неомиљен посао неће радити, док им је статус на послу неважан. Да би се постао директор, потребне су године напорног рада. То је за њих неприхватљиво. Коначно – они желе муњевит успон, при чему мора бити времена за путовања и забаву.

ИЗВОР: http://www.pecat.co.rs/2019/09/omladina-ostrog-uma-i-kratkog-pamcenja/

Подели:

2 Comments on “ПОКОЛЕЊЕ Z И ВИСОКА ПОЛИТИКА: Омладина оштрог ума и кратког памћења

  1. Да, поглед на изопачено америчко друштво које је расистичко и нетолерантно. А овамо код нас, у Европи иде ревизија историје, нарочито другог светског рата, који је донео уништење око 60 милиона славјана/словена, беле расе. Ревизију спроводи Европски парламент.
    Наиме у европарламенту су надгласавањем донели резолуцију којом изједначавају нациРежим Германије са комунистичким СССР-ом, чиме изједначавају европске фашисте (који нигде нису нестали, само су скинули униформе, циљеви су остали исти) и Руски Победнички Народ. Зато они славе Дан почетка другог светског рата (између осталог велики неопростиви „грех“ Срба у очима изабраних кошерних европљана је што смо били против проекта „Хитла“ и нисмо ишли на СССР, све земље које су ишле, одмах су примљене у ЕУ).
    Фактички, ова ревизионистичка Резолуција је нови АКТ РАТА.
    Ова подла резолуција је доступна: https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2019-0021_EN.pdf

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *