Анализе

ТРГОВИНА ЉУДСКИМ ОРГАНИМА БИЛА ПРАТЕЋА ПОЈАВА МИНУЛОГ РАТА НА ТЛУ БИВШЕ СФРЈ: Сведочење снимака из Малована

  • Пет снимака, нађених 10. априла 1992. године у фотоапарату погинулог хрватског војника „хосовца“ у купрешком селу Маловану, наводе на закључак да су од почетка рата у бившој Југославији, у импровизованим логорима или недалеко од ватрених линија, из живих људи стручно вађени органи, а онда негде прослеђивани до купаца. За овакве послове морале су знати западне обавештајне службе

ПИШЕ: Јово Бајић

Међу тридесетак фотографија у боји са застрашујућим призорима измасакрираних купрешких Срба, подељеним новинарима у београдском Прес-центру Југословенске народне армије средином априла 1992. године, издвајало се пет црно-белих фотографија са филма, нађеног 10. априла те 1992. године у фотоапарату погинулог хрватског војника „хосовца“.

На тим фотографијама представљена су два људска тела над којима није био извршен класични злочин, нису искасапљени класичним ножем, него је рука, која је руковала хируршким алатом, што се видело и на снимку, била у хируршким рукавицама. Те фотографије објављене у ондашњој српској штампи нису на себе скренуле неку већу пажњу. Лекар, чије су се руке виделе на фотографијама, назван је „непознатим Менгелеом“.

Стравичне фотографије

Овим фотографијама донесеним са Купрешке висоравни које су тада дељене у Прес-центру Југословенске народне армије претходили су страшни догађаји.

Изненада, 3. априла ујутро 1992. године јаке елитне војне и полицијске снаге војске Републике Хрватске запоселе су стратешки важну Купрешку висораван у југозападној Босни, коју су хрватски политичари тада називали „пупком Хрватске“, а на којој је одвајкада живело већинско српско становништво. Хрватска војска ушла је у градић Купрес, где је остала неколико дана. За то време масакрирано је 37 купрешких Срба, 85 их је одведено у злогласни логор „Лора“ у Сплиту, где су четворица, што на путу у логор, што у самом логору, побијена, а 16 их је негде одведено и њихова судбина још није разјашњена. У логор у дувањском селу Стипанићи одведена су 93 житеља села Малована, већином старци и жене.

ЦЕНА ОРГАНА 20.000 МАРАКА

На ове фотографија нађене 10. априла 1992. године више светла могла би да баци изјава Марка Грабовца, представника комисије за тражење несталих из Босанског Брода, дата у марту ове године. Грабовац тврди да постоје докази да су од маја до октобра 1992. године војници Хрватског вијећа обране, који су у то време контролисали Босански Брод и околину, из Срба логораша, али и представника других народа вадили виталне органе и негде их продавали. Цена једног органа била је око 20.000 тадашњих немачких марака. У време узимања органа на фудбалски стадион у Босанском Броду из суседне Хрватске слетали су бели хеликоптери, који су довозили двојицу хирурга из суседног Славонског Брода, који су стручно узимали виталне органе. Тела људи из којих су извађени органи и који су потом убијани бацана су у масовне гробнице.

ЛОГИСТИКА СА ЗАПАДА

Тај посао није могла да води само мафија из редова „зенги“, „хосоваца“ и шиптарских „учекаоваца“ потпомогнута појединим лекарима. За то су морале да знају и у томе послу посредују и обавештајне службе неких западних земаља, које су целом том ланцу трговине давале логистичку подршку и криле његове трагове, о чему ће се у блиској или мало даљој будућности, надамо се, више сазнати.

ПОТВРЂЕНЕ ТВРДЊЕ КАРЛЕ ДЕЛ ПОНТЕ

Фотографије нађене почетком априла на Купрешкој висоравни и прича Марка Грабовца из Босанског Брода у неку руку употпуњују тврдње бившег главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте, изнесене у њеној књизи „Лов“ да су и косметским Србима затвараним у логорима у Албанији узимани живи органи, а људи којима су ти органи узети су потом убијани.

Злочине хрватске војске прекинула је Југословенска народна армија, која је 10. априла протерала хрватске снаге а кључну улогу одиграла је јединица којом је командовао Митар Лисица. У борбама са Југословенском народном армијом погинули су многи хрватски војници, а међу њима и „хосовац“ код кога је нађен фотоапарат са овим снимцима.

На једном од тих црно-белих снимака био је приказан човек који је лежао на леђима, на обичном лежају у сеоској кући. Десна рука и лева половина грудног коша били су му обавијени некаквим белим омотачем. Друга два снимка снимљена су у просторији у којој је лежао поменути човек. Један од њих приказује под просторије у којој је био лежај, нека врста кревета са ногарима. По широким подницама текли су „поточићи“ крви, што наводи на закључак да је жртва имала велике ране из којих је истекла крв. На једном снимку види се некакав нож, за кога се не би могло рећи да је припадао војницима. На трећем снимку су такође крваве поднице са крвавим траговима војничких цокула.

Друга два снимка нађена на истом филму нису снимљена у истој просторији. На њима је приказан горњи део нагог тела, жртве чија је глава, којој се не види лице, у првом плану. Изнад те главе је човек коме су снимљене само руке са хируршким рукавицама, поред којих је некакав хируршки алат, и који, рекло би се стручно, отвара лобању жртве која је пред њим. Све ово наводи на претпоставку да је човек који се нагнуо над жртвом, чије су руке биле у хируршким рукавицама, био медицинске струке. Друга фотографија приказује исте руке, исту жртву чија је лобања већ била отворена.

Лекари обављали прљав посао

Пет снимака нађених у фотоапарату мртвог хрватског војника погинулог на Купрешкој висоравни наводи на закључак да је пратећа појава последњег рата који је вођен на тлу бивше Југославије, најсуровијег и најпрљавијег који је икада вођен, поред трговине оружјем, дрогом, живим људима, била и трговина људским органима.

Могуће је да је та трговина, у неку руку, представљала и један од циљева тога рата. У ту трговину нису били само укључене убице из редова хрватских „зенги“ и „хоса“. Нису могли потомци хрватски усташа или шиптарских балиста само узети нож, распорити жртву, из ње извадити срце, бубрег или неки други витални орган, ставити га у кесу, а онда нудити болницама на пресађивање. Тај посао морали су радити квалификовани лекари који су поседовали неопходну хируршку опрему и уређаје којима су органи транспортовани до болесника.

Засада можемо да нагађамо куда су ти органи одлазили. Не верујемо да су њихова крајња одредишта биле болнице у Хрватској или Албанији. Има основа за претпоставку да су органи Срба преносени широм Европе, па можда и на амерички континент. Није искључено да су за поједине болеснике по свету, којима је било неопходно уграђивање виталних органа, на просторима захваћеним балканским ратом унапред тражени живи људи са одређеним биофизичким карактеристикама, који су убијани да би се спасао живот појединим болесницима.

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *