Анализе

Танасковић: Бошњаци – аутохтон народ или потомци освајача?

Овако су „потомци освајача“ Ердогана дочекали у Новом Пазару

„УГЉАНИНОВО МАХАЊЕ БОШЊАЧКОМ АУТОХТОНОШЋУ У САНЏАКУ ЈЕ КУЦАЊЕ НА ОТВОРЕНА ВРАТА“

  • Нема сумње да су Бошњаци на простору бивше Југославије аутохтоно становништво и политички народ, односно нација. Данас су, уз Србе и Хрвате, конститутивни народ у Босни и Херцеговини, док су у осталим државама насталим на развалинама Југославије мањинске заједнице. Откуда, онда, неочекивани упитни наслов овог коментара?
  • Отуда што неки бошњачки политички лидери, у зависности од конјунктуре, инсистирају на аутохтоности свога народа кад им то одговара, а одричу је се кад процењују да би им се неко друго идентитетско опредељење могло више исплатити
  • Сулејман Угљанин сада говори: „Ми смо староседелачки, аутохтон народ у Санџаку, свој на својој земљи“. А у своје време је Осману Каратају, новинару турског листа „Заман“ (11.11.1996), показујући незадовољство односом турске дипломатије према Санџаку, тврдио:  „Ми смо, заправо, исти народ. Сви смо ми Османлије, потомци освајача (evlad-i fatihan)
  • Верујемо да пријатељска Турска инсистира на отварању конзулата у Новом Пазару, јер у Санџаку живи аутохтоно бошњачко и муслиманско становништво, као мост зближавања између двеју држава, како се то обично каже, а не зато што тамошње Бошњаке доживљава као „потомке (османских) освајача“

________________________________________________________________________

ПИШЕ: Дарко ТАНАСКОВИЋ

МНОГИМА ће горњи наслов, с упитником, зазвучати провокативно, па и скандалозно, и то не само припадницима бошњачког народа. И зато, да одмах разјаснимо – нема сумње да су Бошњаци на простору бивше Југославије аутохтоно становништво и политички народ, односно нација, равноправна са осталим конститутивним народима раније заједничке федеративне државе.

Данас су, уз Србе и Хрвате, конститутивни народ у Босни и Херцеговини, док су у осталим државама насталим на развалинама Југославије мањинске заједнице. Откуда, онда, неочекивани упитни наслов овог коментара?

Отуда што, изгледа, неки бошњачки политички лидери, у зависности од конјунктуре, инсистирају на аутохтоности свога народа кад им то одговара, а одричу је се кад процењују да би им се неко друго идентитетско опредељење могло више исплатити.

У последње време се теми аутохтоности Бошњака у неколико наврата враћао народни посланик, академик, бивши главни санџачки муфтија Муамер Зукорлић, а у контексту расправе о босанском, односно бошњачком језику.

                            А овако у  сарајевској „Зетри“

У развијеном разматрању односа између босанског и српског језика, као и положаја босанског језика у јавној употреби у Србији, објављеном у пет наставака у београдској „Политици“, Зукорлић закључује: „Дакле, и лингвистички, и политички, и свакако друкчије, Бошњаци су аутохтон народ у Републици Србији, правно-формално у несретном статусу националне мањине“.

Уз примедбу због неадекватног коришћења научног одређења „лингвистички“, тврдња је ово којој се на чињеничном плану, нема шта ни додати ни одузети, док атрибут употребљен уз „статус националне мањине“ сугерише жал за статусом конститутивног народа. Но, ни распад Југославије није био баш „сретан“ крај њеног постојања, чему су и Муслимани/Бошњаци донекле допринели, мање додуше од неких других „братских народа“. Али, шта је, ту је…

Аргументом аутохтоности бошњачког народа (Санџака) неупоредиво агресивније и драматичније служи се у својим скорашњим иступима изнова радикализовани председник СДА Санџака Сулејман Угљанин.

Реагујући на изјаве појединих „србијанских“ политичара ( И. Дачића, Б. Ружића), да су „Бошњаци српска мањина“, Угљанин не преза од своје добро познате запаљиве и неодмерене реторике: „Ћутањем нећемо више да одобравамо наставак геноцида над Бошњацима Санџака. Дипломатама стално покушавају да представе да су Бошњаци њихова мањина. Док политички јастребови, Милошевићеви насљедници, (Бошњаке) називају српском мањином, с њима разговора нема“.

Другом приликом је рекао: „Ми смо староседелачки, аутохтон народ у Санџаку, свој на својој земљи“.

Уз напомену да ниједан српски политичар никада није рекао, нити је могао рећи, да су „Бошњаци српска мањина“, већ једино мањина у Републици Србији, што никако није исто, очигледно је да је Угљаниново махање бошњачком аутохтоношћу у Санџаку куцање на отворена врата, сем уколико не подразумева, или не прејудицира, непризнавање државног карактера Србије, односно прижељкивање таквог статуса за Санџак. Али, то су пусти снови које овај политички камелеон већ одавно, а повремено и интензивно сања. Нас овде и сада превасходно занима конзистентност Угљаниновог доживљаја аутохтоности народа коме номинално припада.

Да не буде никакве забуне, речничко значење придева аутохтон је: који од давнине борави у неком крају, домаћи, староседелачки, прастановнички. Претпостављамо да је и Угљанин овај терминолошки грецизам употребио у том општеприхваћеном значењу.

Пре нешто више од две деценије, међутим, о пореклу санџачких Бошњака изјашњавао се на начин управо супротан од појмовног садржаја речи аутохтон.

Одговарајући на питања Османа Каратаја, новинара турског листа „Заман“ (11.11.1996), „лидер санџачких Бошњака“ (којих је, према новинару, 350 000!), пошто се нешто раније био вратио из „егзила“ у Турској, констатује да је у Србији и даље на делу „српски шовинизам“, на чијем су удару, поред Бошњака, и Албанци и Мађари. Турску политику према Југославији оцењују као погрешну и наоправдано попустљиву, уз једну занимљиву опаску: „Турска са више страна добро познаје Санџак. Међутим, политика коју води Министарство иностраних послова не узима нас у обзир. Не мислим на политику државе, већ само иностраних послова. Ту је проблем“. И онда, ни мање ни више: „А ми смо, заправо, исти народ. Сви смо ми Османлије, потомци освајача (evlad-i fatihan)“.

Где се деде садашња горда бошњачка аутохтоност? Могу ли „потомци освајача“ бити аутохтони у земљама које су силом запосели? Али, ко још прелистава турску штампу од пре двадесетак година?

Прагматични Турски председник Демирел често се служио девизом „Јуче је јуче, а данас је данас“. Постоји, међутим, и сутра… Да се, којим случајем, несумњива аутохтоност опет не повуче на резервну позицију.

Верујемо да пријатељска Турска инсистира на отварању конзулата у Новом Пазару, јер у Санџаку живи аутохтоно бошњачко и муслиманско становништво, као мост зближавања између двеју држава, како се то обично каже, а не зато што тамошње Бошњаке доживљава као „потомке (османских) освајача“.

Било би занимљиво знати шта о томе данас, а и уопште, мисли Сулејман Угљанин.


ИЗВОР: http://sveosrpskoj.com/komentari/tanaskovic-bosnjaci-autohton-narod-ili-potomci-osvajaca/

Подели:

One Commnet on “Танасковић: Бошњаци – аутохтон народ или потомци освајача?

  1. По мени, већи део проблема се разрешава тиме што би срби и СПЦ прихватили да нису само срби они који се крсте, већ и некрштени, дакле и поисламизирани. Када ту жабу прогутамо, и поисламизирани срби схватиће да нису одбачени, анатемисани, одрођени, изроди. Зашто се срби припадници јудејских секти: јеховини сведоци, суботари, адвентисти, евангелисти и реформатори такође не избаце из србства? Њих држимо да су срби мало скренути/скрајнути.
    О како нас је лако поделити! Види, на нама се све јудејске технологије усавршавају.
    Треће, помоћу србских лобиста у Кремљу могуће је утицати на новоуспостављени савез Москва-Ердоган, као и Москва-Техеран. Тиме је лако отупити вехабизам и џихадизам код поисламизираних. Тихо и без дреке.

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *