Анализе

АЛБАНИЗАЦИЈА СРБА У ДРЕНИЦИ: Дреница друга српска Света Гора

  • Током читавог 19. века у Кнежевину (потоњу) Краљевину Србију било је упада наоружаних трупа из делова Османског царства насељеног Албанцима
  • Дреница је област између Косова и Метохије која је приликом уласка српске војске на ово подручје 1912. године била етнички најхомогенији простор на КиМ, где су Албанци/Арбанаси/Шиптари чинили готово стопроцентну већину, а Срби мање од 2% од укупног становништва. Овде су Срби постајали Арбанаси а Цигани православни су се изјашњавали да су Срби

 

У овој етнички хомогеној средини од 2.937 породица 582 су биле поисламљених и поарбанашених Срба, што је тачно једна петина од укупног броја, а што даје асимилациони однос 4 Албанца на 1 Србина (чешће Српкињу). То даље упућује на процену да је од 1.616 хиљада Албанаца пописаних 2011. године, око 320 хиљада пореклом Срба. При томе, ради се о 150 до 200 насеља која су у потпуности српска по пореклу становништва, а која су примивши ислам још и језик изгубила како би се изједначили са веома насилним дошљацима.

Између два светска рата, у једином кратком периоду када су Срби имали власт на КиМ извршено је досељавање колониста у Дреницу, њих 692 породице у време извршених истраживања А. Урошевића. Албанци су спалили куће колонистима на почетку и на  крају другог светског рата, чинили су свакакве злочине које је комунистичка власт од 1944. године само потврдила, те се највећи број колониста није вратио.

Манастир Девич је у марту 2004. године горео по ко зна који пут, а власт КиМ спрема се постане члан УНЕСКО-а, као доказани културни и цивилизацијски старатељ над територијом, становништвом и културним добрима…

Косово, Атанасије Урошевић, Насеља и порекло становништва књига 39, САНУ, Научно дело, Београд 1965

***

ДРЕНИЦА
Друга српска Света Гора

(Извод из истоимене књиге Татомира Вукановића)

Антропогеографска и етнолошка разматрања на терену и у народу вршена су 1934-1937. године

Дреница је простран предео терцијалног побрђа у Косовско-метохијској покрајини на југу Србије. Сачињавају је две жупе: једна већа, позната под именом Доња Дреница, која се налази у горњем сливу реке Клин, притоке Црног Дрима, и друга позната под именом Горња Дреница, која се налази око Седларске реке, левог изворног крака реке Дренице, и око реке Дренице. Дреница захвата простран басен терцијарног језера по чијем се обогу издижу старе масе: планине Чичавица и Голеш, између којих се пробија река Дреница спајајући предео Дреницу са Косовом. Остале старије масе по ободу предела Дренице су Липовица и Космача. Тако Дреница чини предео таласастих брежуљака, која много подсећа на Шумадију.

У средњем веку предео Дреница називана је именом Дршковина. Затим постоји назив Диоклетија Хвостанска, која је обухватала и извесне крајеве суседне Подрине око Острозуба. Затим следи у трећој фази назив Дреница, који се одржао до данашњега дана.

Данашњи предео Дреница била је баштина изумрлих Дарданаца. Затим, Дреницом владају Римљани, те се ту мешају халитатска и римска култура. Из тога времена су свакако и два стара града Борач Град и Чечан.

У средњем веку (1455) предео Дреница има 58 насеља, са 1900 кућа, и то: српских домова 1873, влашких 10, арбанашких 10, јерменских 4, грчких 3. Помињу се и две цркве села.

У XV веку Дреница је бројала 13 манастира и пет цркава, те је свакако под утицајем припадника династије Бранковића, називана именом Друга српска Света Гора. Свакако, да су и тако бројни манастири били њихове задужбине, јер је предео Дреница била њихова прадедовска баштина.

У дане ауторових проучавања, завршно са 1937. годином, Дреница је имала 98 насеља  и једно манастирско самостално насеље.

Етнопсихичке особине Срба у пределу Дреници у историјској прошлости, одликују се снажном етничком мимикријом. Она им је заштитила животе и родовску имовину. Временом, она им је одузела српску националну припадност, хришћанску православну веру и матерњи језик. Свакако, путем мимикрије извршен је процес претакања српског дреничког етноса у арбанашки етнос, у новијем веку. Његови трагови свакако почињу крајем XVI века, али значајна акција прелаза била је у XVII веку, док се масовна прелажење збило у XVIII веку и првој половини XIX века. Све је то поспешивао тероризам досељених Арбанаса и пљачкашке арбанашке дружине, усмерене нарочито према српским сељацима и њиховој непокретној и покретној имовини.

Дреничка мимикрија била је камен темељац у процесу поарбанашавања Срба у Дреници. Поникла је међу сеоским српским скупинама, преко људи, а не преко жена, а уследила је преко народне ношње и арбанашког језика.

Сва многобројна миграциона кретања дреничког становништва кроз столећа и деценије свеобухватно су сагледана и приказана у посебним поглављима.

Патријархална култура и народни живот и обичаји свих етничких припадности у пределу Дренице, свестрано је приказана, и то посебно за Србе, Арбанасе и Цигане. Посебно су приказани посрбљени Раденовци и Мађупи, који су поарбанашени.

Посебни део ове књиге приказује: Насеља и порекло становништва.

Посебно је приказан: Преглед становништва у пределу Дреници по родовима, броју кућа и према етничкој припадности, према ауторовим проучавањима из 1934-1937. године.

Књига је илустрована малим бројем илустрација, које се односе на све дреничке етничке групе. Дате су и три географске карте у прилогу. Насеља у пределу Дренице у средњем веку, Манастири и цркве у пределу Дренице у XV веку, који су веома бројни по чему је област названа „Друга српска Света Гора“, као и карта на којој је приказано стање из времена ауторових проучавања, која су завршена 1937.

ПРЕГЛЕД СТАНОВНИШТВА У ПРЕДЕЛУ ДРЕНИЦИ ПО РОДОВИМА, БРОЈУ КУЋА, ЕТНИЧКОЈ ПРИПАДНОСТИ, ПРЕМА МОЈИМ ИСПИТИВАЊИМА У 1934-1937. ГОДИНЕ

1. Баке: арбанашких родова 9, са 33 куће. Од тога поарбанашених Срба 1 род, са 4 куће.

2. Бањица (Горња Дреница): арбанашких родова 6, са 32 куће. Цигана-Мађупа 1 род са 1 кућом.

3. Бањица (Доња Дреница): арбанашких родова 13, са 68 кућа. Колониста Срба: 6 родова, са 10 кућа. Цигана Габеља: 6 фамилија, са 6 черги-колиба.

4. Беженић: арбанашких родова 6, са 7 кућа. Цигани Мађупи: 1 род, са 1 кућом.

5. Бериш: арбанашких родова 1, са 12 кућа.

6. Бечић: арбанашких родова 3, са 13 кућа. Колониста Срба и Црногораца 8 родова, са 10 кућа.

7. Броћна: арбанашких родова 14, са 74 куће. Срби староседеоци 1 род, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци 22 рода са 35 кућа. Уз то: Американац црногорског порекла 1 род са 1 кућом, и Хрват 1 род са 1 кућом.

8. Васиљево: арбанашких родова 6, са 22 куће.

9. Витак: арбанашких родова 5 са 32 куће. Колонисти Срби, родова 8, са 9 кућа. Албанци 1 род са 1 кућом.

10.  Врбовац: арбанашких родова 19, са 41 кућом. Цигани: Мађупи 1 род, са 2 куће и Габељи, 1 род са 1 кућом-колибом.

11.  Вуковац: арбанашких родова 9, са 22 куће.

12.  Вучак: арбанашких родова 4, са 18 кућа.

13.  Галица: арбанашких родова 7, са 28 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 3 куће. Колонисти Срби и Црногорци 2 рода са 2 куће.

14.  Главно село: арбанашких родова 5, са23 куће. Цигани Мађупи 7 родова са 10 кућа. Цигани Габеља 2 рода са 3 куће.

15.  Глобаре: арбанашких родова 5, са 44 куће. Срби колонисти 8 родова са 8 кућа.

16.  Глоговац: арбанашких родова 5, са 46 кућа.

17.  Годанце: арбанашких родова 4, са 16 кућа.

18.  Горња Клина: арбанашких родова 10, са 56 кућа. Срби на купљеном имању 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби и Црногорци 20 родова са 25 кућа.

19.  Горња Коратица: арбанашких родова 10, са 25 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 4 рода, са 7 кућа.

20.  Горња Фуштица: арбанашких родова 3, са 18 кућа.

21.  Горње Обриње: арбанашких родова 12, са 84 куће.

22.  Горње Преказе: арбанашких родова 17, са 98 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 11 родова, са 13 кућа.

23.  Горњи Забел: арбанашки род 1, са 11 кућа.

24.  Горњи Обилић: арбанашких родова 6, са 23 куће.

25.  Градица: арбанашких родова 10, са 50 кућа. Цигани Мађупи 2 рода, са 6 кућа.

26.  Дивљак: арбанашких родова 3, са 9 кућа.

27.  Доброшевац: арбанашких родова 12, са 36 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом, Цигани Габељи 1 род, са 6 колиба-черги. Колонисти Срби и Црногорци 3 рода, са 3 куће.

28.  Доманек: арбанашких родова 4, са 11 кућа.

29.  Доња Клина: арбанашких родова 8, са 60 кућа. Свих 8 родова су поарбанашени Власи.

30. Доња Коратица: арбанашких родова 5, са 33 куће. Од тога пореклом Бошњаци 4 рода, са 31 кућом-поарбанашени.

31. Доња Фушница: арбанашких родова 11, са 47 кућа. Срби и Црногорци житељи на купљеној земљи 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби 4 рода, са 6 кућа, Габељи Цигани 1 род са 3 колибе.

32. Доње Обриње: арбанашких родова 11 са 89 кућа. Од тога српског порекла-поарбанашени Срби 6 родова са 64 куће.

33. Доње Преказе: арбанашких родова 16, са 54 куће.

34. Доњи Забел: арбанашких родова 10, са 18 кућа. Срба на купљеној земљи 1 род, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци рода 4, са 4 куће.

35.  Доњи Обилић: арбанашких родова 10, са 51 кућом. Од тога су поарбанашени Срби 3 рода, са 39 кућа. Колонисти: Арбанаси 1 род, са 1 кућом и Цигани Мађупи 1 род, са 1 кућом.

36. Доњи Стрмац: српских родова 3, са 12 кућа. Арбанаси 1 род са 4 куће.

37. Дошевце: арбанашких родова 2, са 9 кућа.

38. Дубонце: арбанашких родова 13, са 33 куће. Од тога су 1 род поарбанашени Срби јердије, са 5 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 3 рода са 7 кућа. Колонисти Арбанаси 1 род са 1 кућом.

39. Дуга: арбанашких родова 2 са 9 кућа.

40. Избице: арбанашких родова 3, са 20 кућа. Сва три рода су поарбанашени Срби јердије.

41.  Кишна Река: арбанашких родова 11, са 52 куће. Од тога 2 рода, са 19 кућа су поарбанашени Срби.

42. Кладерница: арбанашких родова 8, са 53 куће. Од тога поарбанашени Цигани Мађупи 1 род, са 8 кућа.

43. Клечка: арбаншки род 1, са 9 кућа.

44. Кожица: арбанашких родова 3, са 19 кућа. Цигани Мађупи 1 род, са 2 куће. Овај мађупски род су поарбанашени српски Раденовци.

45. Коморане: арбанашких родова 11, са 55 кућа. Од тога 2 рода са 14 кућа су поарбанашени Срби. Цигани Мађупи 3 рода, са 3 куће. Колонисти Срби и Црногорци 38 родова, са 70 кућа.

46. Корачица: арбанашких родова 5, са 15 кућа.

47. Которе: српских родова 6, са 10 кућа. Арбанашка рода 2, са 15 кућа.

48. Крајково: арбанашких родова 6, са 30 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 8 родова, са 9 кућа.

49. Крајмировци: арбанашких родоба 4, са 78 кућа. Од тога су 3 рода, са 58 кућа поарбанашени Срби.

50. Краљевић Томислав: колонисти Срби и Црногорци, родова 17, са 26 кућа.

51. Краљица: колонисти Црногорци, родова 21, са 44 куће.

52. Красалић: арбанашких родова 3, са 10 кућа.

53. Красмировци: арбанашких родова 2, са 24 куће.

54. Крст Брдо: колонисти Срби и Црногорци родова 20, са 25 кућа.

55. Крушевац: арбанашких родова 3, са 20 кућа.

56. Кућица: арбанашких родова 3, са 23 куће. Цигани Мађуна 1 род, са 1 кућом.

57. Лауша: арбанашких родова 26, са 92 куће. Од тога 6 родова, са 22 куће поарбанашени Срби. Посрбљени Раденовци 7 родова, са 16 кућа поарбанашени.

58. Ликовце: арбанашених родова 10, са 38 кућа. Цигани Мађуна 1 род, са 1 кућом.

59.  Ликошане: арбанашених родова 6, са 22 куће. Од тога поарбанашених Срба 3 рода, са 13 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 4 рода са 4 куће.

60. Лудовић: арбанашених родова 2, са 2 куће. Оба рода су поарбанашени Срби. Посрбљени Раденовци 3 рода, са 4 куће поарбанашени.

61. Љубовац: арбанашених родова 9, са 71 кућом. Од тога 4 рода, са 43 куће поарбанашени Срби. Колонисти Срби и Црногорци 7 родова са 7 кућа.

62. Манастир Девич: монаха 3 (1936. година).

63. Марина: арбанашених родова 7, са 29 кућа.

64. Микупница: арбанашених родова 6, са 35 кућа. Цигани Мађуна 1 род, са 1 кућом. Колонисти Црногорци 2 рода, са 3 куће.

65. Мирена: арбанашених родова 4, са 16 кућа.

66. Мокрмаљ: арбанашених родова 4, са 16 кућа.

67. Нековце: арбанашких родова 13, са 79 кућа.

68. Ново Пољанце: колонисти Срби и Црногорци родова 23, са 49 кућа.

69. Ново Село: колонисти Црногорци родова 9, са 13 кућа.

70. Ново Читаково: српских родова 1, са 1 кућом на купљеној земљи. Јеврејских родова 1, са 1 кућом. Колонисти Срби и Црногорци родова 73, са 95 кућа. Руских родова 3, са 4 куће. Укупно 68 родова, са 101 кућом.

71. Овчарско: арбанашких родова 10, са 40 кућа, од тога 1 род са 4 куће поарбанашени Срби.

72. Петраштица: арбанашких родова 4, са 44 куће. Цигани Мађупа 1 род, са 2 куће.

73. Плужина: арбанашких родова 6, са 26 кућа. Од тога поарбанашених Срба 5 родова, са 23 куће.

74. Поклек: арбанашених родова 7, са 22 куће. Од тога поарбанашених Срба 2 рода, са 6 кућа. Колонисти Срби 1 род, са 1 кућом.

75. Полужа: арбанашених родова 5, са 24 куће.

76. Полужа заселак: колонисти Срби и Црногорци 10 родова, са 13 кућа.

77. Пољанце: арбанашених родова 10, са 55 кућа. Од тога поарбанашених Срба 1 род, са 7 кућаПоарбанашених Влаха 4 рода, са 30 кућа. Колонисти Арбанаси 1 род са 1 кућом.

78. Преловце: арбанашених родова 3, са 12 кућа.

79. Радишево: српских родова 8, са 13 кућа Јердија Срба. Арбанашких родова 5, са 13 кућа. Колонисти Срби 2 рода, са 2 куће.

80. Ракитница: арбанашких родова 4, са 33 куће. Од тога 3 рода, са 29 кућа су поарбанашени Срби.

81. Резало: арбанашког порекла родова 14, са 98 кућа. Сви су родови поарбанашени Срби, и три братства.

82.  Русиновце: арбанашких родова 4, са 20 кућа.

83. Седларе: арбанашких родова 5, са 4 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 4 куће.

84. Србија, варошива: колонисти Срби и Црногорци родова 32, са 41 кућом, Хрвати 1 род, са 1 кућом.

85.Средња Клина: арбанашких родова 5, са 14 кућа. Од тога 2 рода, са 9 кућа поарбанашени Власи, Срби 1 род, са 1 кућом, купљено имање. Колонисти Срби 3 рода, са 6 кућа.

86. Станковац: арбанашких родова 12, са 48 кућа. Цигани Мађупи 2 рода, са 2 куће. Колонисти Срби 4 рода, са 4 куће.

87. Старо Читаково: арбанашких родова 7, са 42 куће. Колонисти Срби и Црногорци 2 рода, са 2 куће.

88. Тица: арбанашких родова 3, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа су поарбанашени Срби.

89. Трдевац: арбанашких родова 2, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа су поарбанашени Срби.

90. Трнава: арбанашких родова 1, са 6 кућа. Поарбанашених Цигана Мађупа 1 род, са 5 кућа.

91. Трпанце: арбанашких родова 5, са 27 кућа, свих 5 родова су поарбанашени Срби, колонисти Срби и Црногорци родова 7, са 7 кућа. Колонисти Цигани Мађуни 1 род, са 1 кућом.

92. Трстеник: арбанашених родова 26, са 101 кућом. Од тога поарбанашени Срби 4 рода, са 15 кућа, колонисти Срби и Црногорци 9 родова, са 15 кућа. Колонисти Цигани Мађуни 1 род, са 2 куће.

93. Турићевац: арбанашких родова 9, са 36 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 22 куће.

94. Тушиље, заселак: арбанашких родова 9, са 36 кућа. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 22 куће.

95. Ћирез: арбанашких родова 4, са 20 кућа. Колонисти Срби и Црногорци 7 родова, са 17 кућа.

96. Чубрељ: арбанашких родова 15, са 44 куће. Од тога поарбанашених Срба 4 рода, са 9 кућа. Колонисти Срба 11 родова, са 13 кућа.

97. Штрбулово: арбанашких родова 2, са 29 кућа.

98. Штутица: арбанашких родова 5, са 42 куће.

Према изнетоме, у раздобљу 1934-1937. године, у пределу Дренице је била следећа популациона слика, према мојим етнографско-антропогеографским испитивањима:

Срби староседеоци: 25 родова, са 45 кућа.

Манастир Девич: са 3 монаха.

Арбанаси: родова 606, са 2937 кућа. Од тога поарбанашених Срба 87. Са 582 куће. Поарбанашених бошњака муслиманске вере рода 4, са 31 кућом, поарбанашених Цигана Мађупа родова 6, са 41 кућом, поарбанашених посрбљених Раденоваца родова 10, са 20 кућа.

Цигани: Мађупи 28 родова, са 53 куће, Цигани Раденоваца 3 рода, са 4 куће, Габеља 11 фамилија, са 19 домова.

Јевреји: 1 род, са 1 кућом.

Колонисти: Срби и Црногорци родова 430, са 692 куће, Американци црногорског порекла 1 род, са 1 кућом, Хрвата 2 рода, са 2 куће, Руси 3 рода, са 4 куће, Арбанаси 4 рода, са 4 куће, Цигани Мађупи 2 рода, са 2 куће.

Укупно је било родова 1116, са 3764 кућа, и уз то 1 православни манастир, са 3 калуђера.

Извор: Макроекономија

———

http://wp.me/p1Fuk8-LtB

14. 10. 2015. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

ИЗВОР: facebookreporter.org

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *