Анализе

Човек који је тврдио да Срби имају најјачу националну свест на Балкану: Јован Цвијић велики српски научник

Један од највећих научника који је шетао овим просторима рођен је 1865. године у Лозници. Основну школу завршио је у родном месту, после чега ће кратко живети у Шапцу, а затим у Београду. Још у гимназији је течно говорио неколико станих језика.

1884. Године уписује географију на Великој школи. Током година које су уследиле Јован Цвијић је поставио основе српској географији. Путовао је Балканским полуострвом о чему је написао и докторску дисертацију. Постаће председник Српске краљевске академије и професор и ректор Београдског универзитета.

Цвијићева велика страст – путовања резултираће новим достигнућима и знањима. Поред географије, бавио се и геолошким, историјским, антрополошким и етнографским проучавањима области које је обилазио. Из ових путовања настаће више стотина научних радова. Покренуће и часопис Преглед географије, а касније и Српско географско друштво.

Јован Цвијић, уметељивач српске географије. ФОТО: Википедија

Како је волео да каже: „учио је географију ногама“. У тим приликама посебно му је задовољство представљало проучавање Срба као народа за који је тврдио да има најјачу националну свест на Балкану. Временом се истиче као велики познавалац Балканаца уопште, а посебно врста карактера наших народа. Бавио се и манама и врлинама становника ових крајева са посебним освртом на лоше моралне особине. Наводио је да су пакост, злоба, површност и слаба воља највећи непријатељи људског рода и да штете како човеку тако и науци.

Јован Цвијић не заборавља да истакне да од науке зависи комплетан напредак човечанства. О раду и научном стварању записао је следеће:

“Треба се навићи и о проблему, послу, професији дуго, кадшто и непрекидно мислити, док се нађу решења. Има светлих часова, нарочито светлих ноћи, које се ретко јављају; у њима се нађе решење питања, или се смисле планови научног рада. То доба духовне луцидности и креативности ваља употребити, а не по оној обичној људској, још више оријенталној тромости мислити на одмор. То махом ни организму не шкоди, али и ако шкоди, организам је зато да се честито утроши”.

И по питању школства у земљи Цвијић је имао занимљиво становиште. Говорио је: „Гимназија формира интелигенцију и карактер, можда више, снажније, и у неким правцима дубље, него универзитет; она је од великог утицаја на дух и моралну вредност будућих интелектуалних нараштаја. Поред универзитета, од ње највише зависи каква ће се морална и духовна атмосфера развити у држави, какав ће тим добити њена цивилизација, и напослетку да ли ће се успоравати или ометати развијање великих личности, у којима се до највећег степена изражавају особине једног народа.“

По њему је гимназијско образовање требало да траје 7, уместо 8 година. Као разлог за то наводио је да млади треба што пре да се позабаве самосталним радом.

Велики српски географ умро је 1927. у Београду. Једно од највећих признања које му је захвална Србија доделила је медаља са његовим именом, чиме је ушао у ред бесмртника са ових простора заједно са Николом Теслом.

ИЗВОР: http://www.opanak.net

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *