Анализе

НОВЕ КЊИГЕ: „Срби у Грчкој“ и њихова хеленизација

Александар Митић, Срби у Грчкој, Трагови Срба и Словена на територији савремене Грчке, Примапром/Балканска геополитика, Бања Лука, 7527. (2019.)

  • У првом поглављу читаоци могу да се упознају са историјом Срба-Словена и њихових предака Пеласта, Илира, Трачана… као и када су на том простору први пут дошли преци данашњих Грка, и дешавања која су уследила на том простору, а нарочито након формирања прве Грчке државе 1822-1830. што је довеле до асимилације Срба-Словена, односно до њихове мање-више насилне хеленизације
  • Друго поглавље је најобимније и обрађује српске и словенске топониме на простору Грчке
  • Укупно у књизи «Срби у Грчкој» читаоци ће моћи да виде преко 3800 топонима која су некад носила, а нека и данас носе српска-словенска имена. Од тог броја је више од 3550 насеља и преко 250 других топонима – планина, река, језера, области, крајева…
  • Треће поглавље говори о језичким траговима Срба и Словена на простору Грчке. У саставу поглавља постоје два речника које смо ми саставили. Први речник садржи упоредне речи између трачанских и српских-словенских речи и садржи преко 700 речи трачанског језика. Такође „трачанско-српски речник“ је до сада најсвеобухватнији речник тог типа
  • У четвртом поглављу аутор је покушао да реконструише ком су словенском народу Словени Грчке били најближи. Кроз истраживања, а нарочито преко језика, кроз топониме и речи, утврдио је да су Словени у Грчкој били најсроднији Србима и да су у прошлости носили српско национално име
  • Књига није намењена само научној јавности, већ и обичним грађанима. Такође и оним нашим сународницима, а великим љубитељима Грка који проводе летовање у Грчкој, а таквих је према најновијим туристичким показатељима бар 1.000.000. И они треба да знају да трагови нашег народа у Грчкој не потичу само из периода Првог светског рата већ од много ранијих времена

Аутор монографије Срби у Грчкој, Александар Митић

Дуже време у делу наше историјске сцене чују се «шапутања» о присуству нашег народа на простору савремене Грчке и то од древних времена, али до сада нико од српских аутора није написао озбиљнији рад на ову тему. Главни узрок оваквом стању је у ствари стереотип који је успостављен последњих 100 година у нашој јавности о Грцима као наводно нашим великим српским пријатељима. Познато је да у нашој јавности присуствује хеленофилија тј. љубав према Грцима и наводној грчкој култури како античко-паганској тако и средњовековној-хришћанској. Ова празнина у сазнајном смислу подстакла је аутора монографије «Срби у Грчкој» да трага за изворима који се односе на присуство Срба на територији савремене грчке државе. Плод тог вишегодишњег трагања и рада је књига која се сада налази пред читаоцима а чији наслов гласи «Срби у Грчкој – Трагови Срба и Словена на простору савремене Грчке». Аутор је у изради монографије користио обимну грађу од пркео 230 библиографских јединица, домаћих и страних аутора.

Монографија «Срби у Грчкој» подељена је у неколико главних поглавља. Та поглавља су:  1. Кратак историјски приказ присуства Срба и Словена на територији савремене Грчке; 2. Српски-Словенски топоними на територији Грчке;  3. Језички трагови Срба-Словена на територији Грчке и  4. Проблем националне припадности Словена на територији савремене Грчке.

Прво поглавље као што му назив каже укратко бележи историју Срба и Словена, тј. њихово присуство од најранијих времена (6000. год. п.н.е.) па до савременог доба. Оно је написано тако да дâ главне смернице другим истраживачима који пожеле да се баве истраживањем судбине Срба и Словена у Грчкој. Читаоци у књизи Александра Митића, дакле, могу да се упознају са историјом Срба-Словена и њихових предака Пеласта, Илира, Трачана… као и када су на том простору први пут дошли преци данашњих Грка, и дешавања која су кроз периоде Римске, Ромејске (Византијске) и Османске владавине на том простору, а нарочито након формирања прве Грчке државе 1822-1830. довеле до постепеног одрођавања Срба-Словена и њиховој хеленизацији.

Друго поглавље је најобимније и обрађује српске и словенске топониме на простору Грчке. У сакупљању топонима служили смо се углавном делима Макса Васмера, Федона Малингудиса, Димитроса Петаласа и Тодора Симовског који су дали велики допринос у пописивању словенских топонима на просторима широм Грчке, али и неколико стотина речи из српског-словенског језика који су остали до дана данашњег у локалним говорима грчког становништва, са истим значењем као и код нас. Осим кратког Петаласовог рада, ниједно дело горе поменутих научника није публиковано на српском језику. Такође проучавајући сателитску мапу, аутор је сакупио за три године рада, преко 800 топонима које други аутори чија смо дела кроистили нису пописали. Укупно у књизи «Срби у Грчкој» читаоци ће моћи да виде преко 3800 топонима која су некад носила, а нека и данас носе српска-словенска имена. Од тог броја је  више од 3550 насеља и преко 250 других топонима – планина, река, језера, области, крајева…

Треће поглавље говори о  језичким траговима Срба и Словена на простору Грчке. У саставу поглавља постоје два речника које смо ми саставили. Први речник садржи упоредне речи између трачанских и српских-словенских речи и садржи преко 700 речи трачанског језика, које су сличне, готово истоветне са речима из словенских језика, понајвише из српског, што показује две ствари: Прво да Трачани нису некакав изумро народ, већ преци Срба и других Словена и друго да је пре доласка предака данашњих Грка на простору Грчке живео народ који је причао нашим језиком (Трачани потичу од Пеласта који су били староседеоци Грчке пре доласка правих Грка). Такође „трачанско-српски речник“ је до сада најсвеобухватнији речник тог типа. За његову израду служили смо се делима еминентних научника, пре свега бугарских и руских академика: Георгијева, Дуриданова, Дечева, Влахова, Серафимова, Трубачова, Крикина, Откупштикова, Гиндина, Орела, али и других попут: Амброзића, Томецолија, Томашека, Хаса, Славевске … Други речник који смо саставили обухвата преко 320 речи који се користе данас у локалним сеоским говорима широм Грчке јужно од Олимпа, а које су остаци трачанског тј. српског-словенског говора, што показује да су и данашњи Грци углавном потомци тих Срба-Словена, као што су тврдили многи научници још у 19. веку што читаоци могу сазнати у нашој књизи.

     У четвртом поглављу покушали смо да реконструишемо ком су словенском народу Словени Грчке били најближи. Кроз део историјских радова, а нарочито преко језика, кроз топониме и речи, утврдили смо да су Словени у Грчкој били најсроднији Србима и да су у прошлости највероватније носили српско национално име. То не значи да ми негирамо постојање других словенских племена на простору Грчке. Напротив, дали смо доказе да је у неким деловима Грчке био присутан и хрватски и бугарски етнос. Морамо и овом приликом нагласити да се у вези хрватског имена, као што смо утврдили са именом Словена, можда само ради о синониму за српско име, али не одбацујемо могућност да су постојали као посебна етничка заједница, наравно као и данас, језички, етнолошки и генетски, најсроднија Србима. Такође за бугарско национално име које се јавља углавном преко неких топонима, а са доказима са којима ми располажемо, утврдили смо да се у ствари бугарско име јавља као замена словеског имена, а самим тим и српског, код грчких аутора, па сматрамо да се не ради о посебном народу, него само о грчком мешању и изједначавању термина Словен и Бугарин. Бар за сада неможемо да тврдимо да су они били нешто посебно у односу на остале Србе-Словене на простору Грчке, али такође не одбацујемо могућност и да јесу, ако се у будућности нађу неки чвршћи докази. У сваком случају, ако не сви, оно бар велика већина Словена на простору Грчке има највише везе са Србима.

     Књига није намењена само научној јавности, већ и обичним грађанима. Такође и оним нашим сународницима, а великим љубитељима Грка који проводе летовање у Грчкој, а таквих је према најновијим туристичким показатељима бар 1.000.000. И они треба да знају да трагови нашег народа у Грчкој не потичу само из периода Првог светског рата већ од много ранијих времена. Сваки крај, свако место, сваки камен сведок  је присутности њиховог народа на простору Грчке. Бројна дела и споменици тзв. античке и средњовековне грчке културе не припадају само данашњим Грцима већ и нама Србима и осталим Словенима. Можда  се дубоко у подсвести на том праисконском генетском нивоу наш човек зато тако пријатно осећа у тој земљи. Због свега овога, али и још много чега новог што чека будуће читаоце нашег дела, топло препоручујемо књигу за читање.

ЦЕНА: 1.200,00 динара
НАРУЏБИНЕ НА ТЕЛЕФОН 064 224 334 9
или мејл: zoran.milosevic@balkanskageopolitika.com

Подели:

4 Comments on “НОВЕ КЊИГЕ: „Срби у Грчкој“ и њихова хеленизација

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *