Анализе

О ОТИМАЊУ ПРАВОСЛАВНИХ ХРАМОВА У УКРАЈИНИ: Или ко је газда у кући?

Церква в селі Дунаїв Кременецького району, Тернопільської області. ФОТО: Игор Пунда

  • Украјинске власти – укључујући чињеницу да се чак и председник Порошенко јавно заклео, а и даље се сви редом куну, говоре  да неће присиљавати парохије Украјинске православне цркве – Московског патријархата да се потчине новооснованој Украјинској православној цркви (ПЦУ). То је, кажу они, лично питање, т.ј. поштоваће олдуке самих верника.  Порошенка је лако разумети: избори су, он није заинтересован да окреће људе против себе. После избора, ако, наравно, успе да буде поново реизабран, онда ће, све бити могуће па и да заборави заклетву

Међутим, није све у нашој земљи зависно од председника (ја бих, у ствари, реторички, питање поставио овако: да ли заиста нешто зависи од њега? Па, добро, ово је моје субјективно мишљење).

У Тернопољској области, на иницијативу локалног руководства ВО „Слобода“, спроводи се “дело”, чији је циљ “добровољни” прелазак парохија верних Московском патријархату у надлежност новоформиране Православне цркве Украјине.

Главни координатор овоградаје Тарас Паљаница, одборник локалне скупштине (из ВО „Слобода“), који је недавно учествовао и у „борбама“ око Почајевске лавре у Кијеву.  Овај пут, г. Тарас се појавио у парохији и црквеном дворишту храма села Дунаев, Кременетског округа, Тернопољског региона.  До недавно храм у селу Дунаев припадао је Украјинској православној цркви – Московског патријархата. Међутим, с обзиром да се у Украјини појавила још једна „православна“ црква којој су потребне храмови, решено је да се о власништву храма у овом селу поведе расправа. Прво су пробали да дају могућност самим парохијанима, тј. народу да реше ово питање. Међутим, мишљења сељана су била различита: део је био за нову „цркву“, а део за стару. Повремено је долазило чак и до туче.

Екстремиста Тарас Паљаница

Екстремисти из „Слободе“ су, наравно, будно пратили шта се догађа око храма и дошли су до закључка да ће храм ипак остати у Московској патријаршији, те борац за „чистоту православне вере тернопљског обрасца“ решава  да питање узме у своје руке. Правилно, не треба дозволити да тако важне ствари решава народ. „Чудан је то народ“. Никад се не понаша како желе појединци.

Без много размишљања Тарас Паљаница је стао на чело групе младих екстремиста и силом заузео храм. Наравно, представници украјинских „власти“ (чак и полиција), као и увек до тада, мирно су стајали са стране и посматрали.

Резултат ове „акције“ је запечаћена црква. Богослужења, наравно, нема. Молитве и црквене манифестације сада се организују у парохијском дому (кога нису заузели).

У вези са тим појавило се питање: ко је у Украјини газда?

Не, то, наравно, није народ. Толико нисам наиван. Питам нешто друго. Да ли се неко данас у Украјини потчињава централној власти у том смислу и председничкој?

Или може било ко, како то сведоче догађаји у Терпопољској регији, некажњено да гази државне законе, пљује председника, руга се свему и свачему, вођен неком врстом сопственог интереса, заснованог на идејама од пре сто година?

Питање је наравно реторичко…

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *