Анализе

Сергеј Јесењин: СВЕ ШТО ЖИВИ ОЖИЉАК ИМА

Све што живи ожиљак има
још из детињства, посебан, ран.
Да нисам песник, ја међ свима
био бих хуља и лопов знан.

Мршав и раста одвећ малена,
међ децом био сам увек херој,
често, често носа разбијена
враћо сам се под кров свој.

Уплашеној мајци, кад пред њу банем,
реч цеђаху усне крваво-тмасте:
Ништа, де! Спотакох се о камен,
а већ сутра све ће да зарасте.

Па и сада, када се без трага,
оних дана крв врела смирила,
неспокојна нека дрска снага
на поеме моје се излила.

На већ златне литерарне хрпе;
и у сваком ретку што се вије
огледају се некадање црте
кавгаџије, немирка, делије.

Ко и некад имам храброст мушку
ал нов корак мој се друкче слуша…
Док ми некад разбијаху њушку,
сада ми је сва у крви душа.

Не велим више мајци окрвављен,
већ том шљаму што церећ се расте:
Ништа, де! Спотакох се о камен,
а већ сутра све ће да зарасте.


ИЗВОР: https://www.poezijasustine.rs/2017/09/sergej-jesenjin-sve-sto-zivi-oziljak-ima.html

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *