Анализе

АЛБАНЦИ НА КОСМЕТУ ПРЕЛАЗЕ У РИМОКАТОЛИЦИЗАМ: Интерес и Запад важнији од вере!

Куда се верски крећу Албанци на Косову Метохији?

  • До 1999. године на Косову и Метохији постојало 15 католичких цркава  а после 1999. изграђено чак 35 нових  
  • Највећа католичка црква на Балкану је у Приштини
  • Масовна градња католичких цркава и давање католичких имена деци
  • Цела села прелазе у католике 
  • На Косову 95 одсто муслимана.
  • Католичке власти процењују да је стотине косовских већинских Албанаца крштено у хришћанску веру од 2008. године

ПИШЕ: Зоран Влашковић

У унутрашњости највеће катедрале на Балкану изграђене у центру Приштине, осликан је мурал и лик Ибрахима Ругове, оца косовских Албанаца, који са лопатом у руци удара темељ католицизму на Косову. Црква је једнобродна, у неороманском стилу, са два бочна звоника који ће, са 65 метара, када буду завршени, надвисити умногоме шеснаестоспратни солитер иза црквеног олтара.

У кругу срушене гимназије “Џевдет Дода“ у центру Приштине, 5. септембра 2005. године, почели су радови на изградњи римокатоличке катедрале, на површине oд 32 ара, посвећене Мајци Терези, католичкој часној сестри албанског порекла. Камен темељац поставио је покојни председник Косова Ибрахим Ругова 28. јула 2005. године. Катедрала Мајке Терезе у Приштини је највећи римокатолички храм на Балкану.

Приштинска катедрала је у строгом центру града, симболично преко пута ње се налази зграда Филозофског факултета и зграда “националне библиотеке Косова – Пјетер Богдани“. Занимљива је и чињеница да се катедрала налази на раскрсници два велика булевара – демократе Била Клинтона и булевара републиканца Џорџа Буша.

Иницијативу за њену изградњу покренуо је Ругова августа 2005. године. Градња је завршена 2010. године. Освећена је 5. септембра 2010. на 13 – годишњицу смрти Мајке Терезе, која је 2016. године у Ватикану проглашена светицом. Мајка Тереза је 1979. добила Нобелову награду за мир. На освећење се окупило преко две хиљаде грађана, док су о безбедности посетилаца бринули многобројни снајперисти по околним зградама.

Католичка бискупија на Косову данас има 24 жупаније и oкo 50 цркава. Градња католичких цркава на Косову и Метохији нагло  је почела после 2000 године.

Нових 40 католичких цркава

Неке  су изгарђене у чисто муслиманским срединама. Било је због тога демонстрација, али  због „виших“ интереса, тачније Ватикана, цркве су ипак  изграђене. Отворене су и неке католичке школе, попут „лоиоле“ у Призрену. Ватикан Косово није признао као државу.

Политички циљ албанске заједнице, рекло би се иде наруку римокатоличкој цркви, која не одустаје од прозелитизма  (прелазак из једне у другу веру).

Апостолски администратор Католичке цркве са седиштем у Призрену,  монсињор Марко Сопи каже, да је циљ катедрале у  Приштини  и да „учини Католичку цркву видљивијом у циљу евангелизације Косова“.

На простору Косова само је једна бискупија, односно администратура, која обухвата све католике  на Косову и Македоније. Нова катедрала у Приштини је ново седиште бискупије.

Тренутно на Косову пасторализира 47 свећеника и стотинак редовница. Од редовничких заједница делују фрањевци, салезијанци и исусовци, као и седам женских редовничких заједница, које су по жупама у пасторалном деловању и социјалним делатностима.

Католичка Црква на Косову броји око 65.000 верника. Још око 60.000 косовских католика живе изван Косова, углавном на раду и иностранству.

Римокатоличка апостолска администрација Призрена је црквено подручје или апостолска управа Римокатоличке Цркве на Косову.

На Косову после 2000. године  било је  и колективних прелаза у католичанство.  Тако се око 40 људи из села Кравасери, код Суве Реке, у којима живи око 100 породица, вратило марта 2008. године колективно у религију својих предака, осветљавајући феномен крипто-католика. Позната на Косову као Ларамани – што значи шарени или многоструки на албанском језику. Окренули су се од ислама који су донели Турци који су освојили Балкан у 15. веку.

Нова архитектонска решења

Подручје села Лапушник, општина Глоговац,  у централном Косову – где већина крипто-католика живи добило је нову католичку цркву на  врху изнад села.

Проглашење независности Косова од Србије  фебруара 2008. године навело тајне католике да прогласе своју аутономију. Католичке власти процењују да је стотине косовских већинских Албанаца крштено у хришћанску веру од 2008. године.

Католичка заједница покушава да подели своје вредности док гради позитивне односе са другим заједницама. Један од начина је да то уради кроз школе.

Лоиола – гимназија Призрен, која је отворена 2005. године, има 600 ученика, више од 80 %  су  муслиманског порекла. Извршни директор је немачки језуитски отац Валтер Хапел, али Лоиола не нуди веронауку.

Монсињор Шан Зефи, канцелар католичке апостолске управе из Призрена, каже да је Католичка црква добро заступљена у косовској влади.

– Нема сумње да нас влада види као предност и извор наде, јер ми представљамо везу са западним демократским вриједностима, – рекао је он.

Колективни прелази у католичанство

Данас већина католика на Косову живи у Клини, Ђаковици, Призрену, Витини и Приштини где су окупљени око две главне странке, Демохришћанске партије Албаније и Демохришћанске партије Косова.

За сада, косовски муслимани и католици имају добре односе – упућени су једни на друге заједничком борбом против Срба. Високи муслимански политичари редовно посећују католичке цркве када се одржавају празничне мисе, а католички политичари честитају муслиманима њихове верске празнике. Извесне тензије су се јавиле после рата.

У извештају Организације за европску безбедност и сарадњу, ОЕБС, из децембра 1999, констатује се да су после повлачења српских снага с Косова етнички Албанци који су се борили у Ослободилачкој војсци Косова, ОВК, малтретирали Албанце католике због њиховог наводно недовољног залагања за циљеве ОВК. Према извештају Министарства спољних послова САД из 2003. одређене области на Косову које су насељене католицима биле су „осумњичене за сарадњу са српским режимом“. Такође се констатује да су „такве сумње биле подгреване чињеницом да су католичка села доживела релативно мала оштећења током сукоба“.

МУШКА  ИМЕНА
Од уласка НАТО снага на КиМ јуна 1999.год приметно је да Aлбанци новорођеној деци дају имена карактеристична за западну културу и религију. Опште је познато да постоје Aлбанци католичке вероисповести који су чинили 2 – 3  процента албанског етничког корпуса. Тај број је у порасту после уласка НАТО на КиМ.Челници Исламске заједнице за тај тренд оптужују наметнуте западне вредности на којима инсистирају „заштитници Косова“,  САД, ЕУ, НАТО, НВО са запада , медији, естрада, културна елита, глумци…Тако Албанци дају  католичка имена мушкој деци :  Алберт, Еди, Дардан, Едмонд, Роберт Едвин, Ернест, Недин, Агустин, Ариан, Николин, Нолан, Елиан, Хаиден…

ЖЕНСКА  ИМЕНА

Леонита, Тара, Сара, Дафина, Клаудиа, Нора, Грета, Ангела, Роза, Лорика, Далина, Аријана, Ела, Гертилда, Ђулиана, Зана, Делиза, Глориа…

ИБРАХИМ РУГОВА БИО КАТОЛИК

Албански медији су се, уочи смрти Ругове, бавили темом Руговине религијске припадности, односно постављали питање да ли је он своју муслиманску веру променио у католичку.

Ибрахим Ругова (рођен 2. децембра 1944. у селу Црнце, у општини Исток; умро 21. јануара 2006. у Приштини) је био писац и политичар, први Председник Косова.
Последња жеља тада тешко болесног Ибрахима Ругове била је да буде сахрањен као католик!

Нико од званичника није децидирано потврдио да Ругова није католик. Такође, никада није демантована прича да је Ибрахим Ругова још 1994. године примио католичанство у Ватикану, и то лично од покојног папе Јована Павла II. Иначе, Руговина породица је муслиманске вероисповести, баш као што је то био и он. Ругова никада није био у џамији, а највећи муслимански празник Бајрам честитао би верницима са Косова тек пошто би то урадио амерички амбасадор.

На сахрани,  што је неуобичајено за Балкан, покоп Ибрахима Ругове протекао је без верских обреда. Организатори су као разлог навели национални и државни карактер цеременије, али многи су били уверени да је прави разлог Руговин прелазак у католичанство о чему су скоро десет година колале гласине које нико није демантовао.

Катедрала у Приштини смета некима
Нису сви одушевљени изградњом највеће катедрале у Приштини. Неким некатолицима смета то што се катедрала изградила на месту срушене гимназије, Муслиманима се не допада то што је дозвола за градњу католичке богомоље стигла убрзо након што је одбијен захтев муслиманске већине да се изгради исламски центар у Приштини.

ИЗВОР: http://srbinaokup.info/?p=102970

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *