Анализе

УСТАШЕ ХРВАТСКЕ И МОНТЕНЕГРА САГЛАСНИ: Српство је канцер, обрачунати се с њим свим средствима

Јовановић, Старчевић и Милановић, заједничко за сву тројицу, Срби су канцер

  • Већ смо много пута писали о томе, како је зачетник овог „новомонтенегринског“ вала, Секула Дрљевић, марљиви ученик Анта Павелића и Анта Старчевића, који за идеју имају савремени Монтенегро који подразумјева покушај расрбљавања Црне Горе-српске Спарте

 

Пише: Анастасија Ненезић

 

„Новоидеолошки подухват“ у Црној Гори, одстранимо све традиционално, српско, па и православно, јасно је има коријен у „лијепој нашој“. И не по први пут, „сударају се и преклапају“ жеље и аспирације новомонтенгринске мисле са устаљеном усташоидном у Хрватској.

Већ смо много пута писали о томе, како је зачетник овог „новомонтенегринског“ вала, Секула Дрљевић, марљиви ученик Анта Павелића и Анта Старчевића, који за идеју имају савремени Монтенегро који подразумјева покушај расрбљавања Црне Горе-српске Спарте.

Читајући „осврте“ на српство и светосавље на црногорском порталу „Aktuelno.me“ и на хрватској „Слободној Далмацији“, јасно је да је бит и констата иста, а да нијесу потписани, неко би се могао и заклети да је „начертаније“ писала иста рука.

Тако, оснивач Црногорског покрета, Слободан Јовановић, констатује да је некад било превасходно идеолошка појава, говори да смо у временима прије нешто више од једног стољећа имали, данас незамисливу, краткотрајну појаву Срба католика у Хрватској, односно Хрвата који су себе почели називати Србима, те цитираћемо:

„Кад је ријеч о идеологији светосавља, пошто то, по својој суштини, јесте национална идеологија, она настаје крајем четврте деценије XX стољећа, базирана на измаштаном, непостојећем национализму Св. Саве“.

Дакле, Срби и светосавље настају у 20. вијеку, или како Јовановић воли назвати стољећу, иако поуздано знамо да је Свети Сава основао Зетску епископију, прије 8 вијекова, или стољећа, да нас Јовановић боље разумије.

Да се не би бавио само српским национализмом, он на крају се осврће и на „црногорски“ па у свом закључку каже:

„А сад мало о црногорском национализму и угрожености других народа од црногорског национализма…. Ма шалим се. Засмијавају ме ови назови (мало)грађански активисти по Црној Гори својим провинцијалном и скоројевићком умишљеношћу да су они еталон вриједности. Грађанско друштво се ствара, не компромисом са злом и прихватењем зла као чињенице која се мора уважити, већ тако што се бори свим средствима против онога што је канцер, што је супротност грађанском друштву, односно , било којој идеји модерног, европског друштва. Тада промјена власти не значи промјена карактера државе и државне политике, нити представља друштвени потрес.

Да закључимо, Срби су „измаштали“ Светога Саву и светосавље, и као такви представљају канцер и супротност грађанском друштву.

Попут Старчевића, симбола геноцидне усташке мисли, који је тврдио да Срби нијесу нација, и да им не припада мјесто у грађанском друштву, те да их треба изопштити и понашати се према њима као према животињама, Јовановић назначава да смо ми, Срби, нешто насупрот грађанском друштву.

И онда сасвим случајно наиђем на „осврт“, Николе Милановића, на Слободној Далмацији, који између осталог каже:

Било би добро кад би се и наши политичари, по узору на косовске, коначно обрачунали с великосрбима у Хрватској. Но, за то је ипак потребна лустрација која код нас, нажалост, никад није проведена. Зато међу нашим политичарима имамо биједну комбинацију криптоудбашких петоколонаша упарену с уплашено/уцијењеним ухљебима – уз тек понеку часну изнимку“.

Милановић даље упућује на „канцер звани Срби“ попут колеге из Црне Горе и каже:

Велику жалост изазива чињеница да је непроведена лустрација највећи пропуст у нашој новијој повијести, пропуст који нас попут магнета стално повлачи натраг у балканску вуко*ебину. Да смо имали снаге на вријеме ју провести, данас бисмо били неколико свјетлосних година удаљени од смрдљиве мочваре заражене гарашанин-мољевић-меморандум канцером, а ‘случај Кушчевић’ би био лако рјешива изнимка, а не правило понашања у политику залуталих протуха.

И на крају, слиједи крешендо новоусташке мисли, те Милановић закључује:
„Ипак није све тако црно. Долази нам Дан побједе и домовинске захвалности, дан у којем је злочиначкој идеји ‘Велике Србије’ задан смртоносан ударац. Зато је лијепо видјети како величанствене плодове ‘Олује’ данас убиру и други народи.“

Јасно је да се напокон упловило у заједничку „олују“ која покушава да потопи „српски канцер“, те Монтенегро данас убира плодове највећег погрома од Другог свјетског рата. Наравно, у знак захвалности на „величанственим плодовима Олује“, вјерујемо да ће Црна Гора и ове године послати официра, као и прошле, кад је Црну Гору представљао Иван Машуловић, а можда и већу делегацију, у знак захвалности за плодове које су добили од комшија.

 

ИЗВОР: https://www.in4s.net/ustase-hrvatske-i-montenegra-saglasni-srpstvo-je-kancer-obracunati-se-s-njim-svim-sredstvima/

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *