Анализе

Да ли ће Европа нешто научити из сопствених грешака?

  • Нажалост део ЕУ, као што смо раније рекли, чине земље самоубице, и тај фактор угрожава заједницу стварном поделом. Довољно је обратити пажњу на делегације које су се противиле повратку Русије у Парламентарну скупштину – Летонија, Литванија и Естонија. Међутим, балтичке државе нису једине, ту су и Пољска и Румунија.
  • Бивши председник Румуније, Трајан Басеску, је оптужио француског предсједника Емануела Макрона за покушај изолације источних чланица Уније од ЕУ. А ово има дефинитивно значење. Шта уједињује горе наведене земље? Прво, њихова застрашујућа зависност од Сједињених Америчких Држава и НАТО-а.
  • Ова чињеница их присиљава да се држе антируске реторике Вашингтона колико год је то могуће. А шта добијају заузврат? Војну подршку, проширење оружаних снага, па чак и распоређивање ракетних система. И све се то претвара у дестабилизирајући фактор на границама Русије када прагматичнији део Европске уније покушава да успоставити контакт с Москвом.
Велики план „старе школе“ и слаба карика савеза

Већ сви знамо да у свим политичким манипулацијама са којима се суочава Европа, на свим изборима и на свим местима, једно од кључних питања које се разматра је ситуација са Русијом.

Не ради о санкцијама. Оне су политичка мера која никоме није донела позитивне резултате, посебно европском бизнису. Ипак, укидање рестриктивних мера је за сада далека тема и њу покрећу само популиста који, уз сву своју жељу, не могу утицати на општу ситуацију. Говорећи о укидању санкција, потребно је разумети неколико фактора. Први – иницијатор ове одлуке били су Сједињене Америчке Државе. Европа је само извођач и деловала је, како се показало, на штету саме себе. Нажалост, на другој страни Атлантика се не журе да ублаже притисак на Русију, а мале су шансе да ће Европска унија ићи против САД.

Пошто су санкције већ постале интегрални, иако не и најуспјешнији део политике Европске уније, Унија покушава да барем учини тако да са њима може живети уз минималну штету.

Након избора за Европски парламент, многи су били спремни да подрже странке, које су, најблаже речено критиковале претходне европске основе. Неки су чак обећали да ће их уништити ресетовањем Европске уније. Истовремено, такве политичке снаге су углавном подржавале наставак сарадње са Русијом.

На срећу за стару европску школу, она је успела да задржи своју позицију у Европском парламенту, и тако избегне хаос који би евроскептици могли да направе. Међутим, научила је веома добру лекцију из ове ситуације. Губитак контроле за бившу елиту био би пун последица, јер су сва обећања евроскептика о „ресетовању“ значила њен преурањени заборав. Истовремено, њихове позиције треба ослабити. Како то урадити? Наравно, преузимањем иницијативе, а нагласак је стављен на Русију.

Треба напоменути да је ово само један од фактора. Други је чисто економске природе. Европско пословање чврсто је повезано са владајућом елитом и, она наравно, на тај начин може да промовише своје сопствене интересе. Они су повезани са тржиштима продаје производа, а Русија је једно од најбољих и највећих. Заправо, руководство европских земаља такође је заинтересовано за просперитет. Немачка, иако веома гласна у својој антируској политици, ипак преузима изградњу гасовода Северни ток-2 и свим силама штити тај пројекат од напада Вашингтона. Истина, чудно је то што се све европске земље не брину за своју добробит. Разговараћемо више о таквим “самоубиствима”, али за сада пређимо на то што је покренуло жељу европске елите да побољша односе са Русијом.

Недавно је на чело Европског парламента дошао Италијан Давид Сасоли. Занимљиво је да је на место шефа Европског парламента могао да буде и бугарски политичар Сергеј Станишев. Ово је веома важно. Колико је важна и чињеница да он то место није добио. Раније је Источна Европа имала свог представника у владајућем тиму – Доналда Туска, али сада се ситуација променила, и то не само у том смислу.

Сасоли је представник Прогресивног савеза социјалиста и демократа. У прошлости је критиковао сукоб између Украјине и Русије, а у једној од првих изјава на новој позицији рекао је да се политика ЕУ према Русији још није променила, иако се „расправа о овом питању наставља“. Истовремено, потребно је схватити да је Сасоли најбољи, али ипак компромис, који је у току аранжмана иза завеса омогућио Немачкој да одреди шефа европске владе. Овај положај је поверен Урзули фон дер Лајен, која је претходно била шефица немачког Министарства одбране.

На први поглед, фон дер Лајен је противник Русије, али то није баш тако. Она промовише идеју о изградњи односа са Москвом током преговора, додуше са позиције силе. Она оправдава овај приступ ставом да „Русија не поштује слабије“. Важно у свему овоме је то што она не одбија да нормализује односе с Москвом и, штавише, поуздан је штићеник Берлина, што значи да ће промовисати иницијативе потребне за то.

Европски савет ће уместо пољског политичара Доналда Туска, предводити Шарл Мишел. И док је први познат као присталица антируских санкција, белгијски државник позива на „дијалог, али без наивности“.

„Подржавам одбацивање логике конфронтације са Русијом. Имамо превише заједничких интереса да себи дозволимо луксуз дипломатске непокретности“, рекао је белгијски премијер током говора на Генералној скупштини УН-а 23. септембра 2016. године.

А усред сензационалног скандала са тровањем у Британији Мишел је протерао само једног руског дипломату, док је Лондон протерао 23 Руса, а Вашингтон – 60.

Очигледно је да Европа заиста покушава да исправи ситуацију у којој се налази, стављајући “праве” људе на важне позиције који могу допринети стварању стратегије која у великој мери може одредити способност Европске уније да покаже своју независност и политичку тежину. Свет се мења, а национални интереси постају све важнији. То схватају и у Сједињеним Америчким Државама и Русији, а чини се да почињу да се схватају у ЕУ.

Није ни чудо што је одлучено да се руска делегација врати СБУН. Ово је корак који показује спремност Европске уније да предузме напредне акције, које ће у будућности помоћи у нормализацији односа са Москвом, колико је то могуће.

Нажалост део ЕУ, као што смо раније рекли, чине земље самоубице, и тај фактор угрожава заједницу стварном поделом. Довољно је обратити пажњу на делегације које су се противиле повратку Русије у Парламентарну скупштину – Летонија, Литванија и Естонија. Међутим, балтичке државе нису једине, ту су и Пољска и Румунија.

Бивши председник Румуније, Трајан Басеску, је оптужио француског предсједника Емануела Макрона за покушај изолације источних чланица Уније од ЕУ. А ово има дефинитивно значење. Шта уједињује горе наведене земље? Прво, њихова застрашујућа зависност од Сједињених Америчких Држава и НАТО-а. Ова чињеница их присиљава да се држе антируске реторике Вашингтона колико год је то могуће. А шта добијају заузврат? Војну подршку, проширење оружаних снага, па чак и распоређивање ракетних система. И све се то претвара у дестабилизирајући фактор на границама Русије када прагматичнији део Европске уније покушава да успоставити контакт с Москвом.

Штавише, догађаји последњих година поткопали су поверење европских метропола у САД, а амерички приступ решавању проблема уопште не охрабрава, с обзиром на то да ће Ецропа бити поприште сукоба с Руском Федерацијом уколико до њега дође.

Друго, нове чланице Европске уније навикле су да живе на рачун заједнице, да добијају субвенције и да не дају ништа заузврат. Они не маре за то што су односи са Русијом ствар од стратешког значаја за Европу. Они нису заинтересовани за европско јединство, иако о томе доста често говоре. Зато „стара“ Европа покушава да се заштити од источних земаља ЕУ, те их је стога лишила својих представника у политичкој арени. Неко би могао помислити да је такав приступ погрешан, међутим, у питању је постојање и будућност Европске уније.


ИЗВОР: https://realbomb.info/2019/07/17/will-europe-ever-immunize-itself-against-past-mistakes/

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *