Анализе

УЛОГА И МЕСТО ИЗРАЕЛА У ПОСЛЕДЊЕМ ПОКУШАЈУ ДРЖАВНОГ ПРЕВРАТА У ВЕНЕЦУЕЛИ

  • Дана 24. јуна 2019. године, а у случају успешно завршетка државног удара, Николас Мадуро и његов политички ривал Хуан Гуаидо требало је да буду елиминисани са политичке сцене Венецуеле у корист Раула Бадиуеља

Према саопштењима званичног Каракаса, сви главни учесници државног удара су ухапшени, а у вези са тим је министар информисања, Хорхе Родригез, говорио на телевизији са детаљним објашњењем онога што се догодило.

За разлику од претходних покушаја, за овим је војна контраобавештајна служба будно пратила заверу скоро 14 месеци уз сарадњу са кубанским специјалним службама.

Венецуеланска војска је извршила инфилтрацију у завереничку групу и, користећи аудио и видео снимке, документовала припреме за промену власти у земљи.

Као резултат тога, власти имају око 56 сати видео записа, што је непобитан доказ велеиздаје.

Неколико оних који су ухапшени већ су учествовали у претходним заверама, и због тога се неуспела операција мало разликовала од оних које су раније предузимале америчке специјалне службе.

Међутим, постоје и разлике.

Прво, тренутни удар био је усмерен не само против председника Николаса Мадура, већ и против преваранта Хуана Гваида. Сврха завере била је да се на власт доведе трећа личност – генерал Раул Исајас Бадуел.

Бадиуел је претходно био на положају начелника штаба, а затим министар одбране земље, кога је бивши председник Уго Чавес разрешио дужности.

После тога Бадуел се окренуо против Чавеза, а од 2009. године водио је опозицију. Међутим, после откривања крађе новца у Министарству у коме је и лично учествовао, Бадиуел је осуђен на седам година затвора. Након пуштања на слободу током председниковања Николаса Мадура, осуђен је за још један злочин, те је од тада у затвору.

Према плановима завереника, Бадуела је требало да ослободи група командоса и одведе у зграду националне телевизије, из чијег студија је требало да објави смену политичког режима.

Уго Чавез (лево) и генерал-издајник Раул Исајас Бадуел (десно)

Чињеница да се трећи председнички кандидат појављује на политичкој арени само потврђује закључке аналитичара да је циљ Запада не да замени боливарски режим другим, послушнијим владама, већ да начелно уништи државне структуре земље.

Са америчке тачке гледишта, ни националистичка већина, ни проамеричка опозиција не би требало да гаје наде и илузије о будућности своје земље. Вашингтон разматра Венецуелу само као послушну колонију.

Венецуеланци који прате Гуаида и верују да ће их америчка подршка довести до победе, сада су приморани да признају своју грешку.

Међутим, најзанимљивији део ове завере је да државни удар није био организован од стране Сједињених Држава, чак и ако постоји могућност да су га контролисали, већ од стране Израела. О томе сведоче докази које је изнела венецуеланска војна контраобавјештајна служба.

Ево шта „Вашингтон пост“ пише о томе:

„Министар комуникација Хорхе Родригез рекао је да су власти овог месеца онемогућиле заверу, која је требалo да омогући упад израелских, колумбијских и америчких агената, заузимања војних база, централне банке и убиства или отмице неколико високих званичника.“

Упркос чињеници да Родригез, на основу неких виђења, није директно окривио Израел за то, аналитичари су се одмах присетили догађаја од пре четири године.

Тада је такође покушан државни удар у Венецуели. Операција је укључивала неколико убистава и организацију масе, која је требало да заузме председничку палату Мирафлорес.

Телвизија „TeleSur“ је тада саопштила да су странци који су надгледали овај покушај државног удара дошли у земљу неколико дана раније. Нису говорили шпански. Планирани пут демонстрације мистериозно је обележен „Давидовим звездама“, и сва упутства су дата на хебрејском језику.

Израел у Латинској Америци

Најактивнији рад израелских специјалних служби у Латинској Америци бележи се од 1982. године. Трагови Израелаца примећени су у Гватемали, Колумбији, Хондурасу, Бразилу, Венецуели и Чилеу.

Током протеклих десет година, израелске службе безбедности урадиле су следеће:

– “овластиле” приватну израелску компанију Global CST да у 2008. години води операцију „Jaque“ да ослободи Енгрида Бетанкура, који је био талац колумбијског ФАРК-а;

– послали су снајперисте у Хондурас, да би 2009. године елиминисали лидере продемократских протеста током државног удара против председника Мануела Селаја;

Поред тога, израелска војска је:

изнајмила базу за подморнице у Чилеу;

послали су хиљаде војника на двонедељне курсеве обуке у аргентинској Патагонији.

Питање, дакле, гласи заштo је Тел Авив развио такву активност хиљадама километара од Израела (питање за посебно разматрање), али нема сумње да много тога што се дешава и дестабилизује Латинску Америку има блискоисточне корене.

Са руског превео Зоран Милошевић


ИЗВОР: https://politus.ru/v-mire/3959-rol-i-mesto-izrailja-v-poslednej-popytke-gosudarstvennogo-perevorota-v-venesujele.html

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.