Анализе

Путин закључио савез са Ротшилдима и објавио рат колонијалној елити

РЕФЕРЕНЦЕ: Михаил Хазин – популарни економиста. Рођен је 1962. године у Москви. Завршио је Механичко-математички факултет Московског државног универзитета „Михаил Васиљевич Ломоносов“ (статистичар). Радио је у Академији наука СССР-а, у банкарском сектору, у влади Русије. Од 1997 – 1998. године замјеник начелника Економске управе предсједника Русије. Од 1998. године – консултант. Од 2002. године – предсједник компаније за експертно консултовање „Неокон“. Заједно са Олегом Григорјевом и Андрејем Кобјаковом развио је теорију савремене економске кризе. Широко је познат због неприхватања либералних идеја и економских прогноза апокалиптичног карактера. Извјестан је такође и као неко ко вјерује у Путина који, по његовом мишљењу, мора да заустави либералну економску политику и почне да развија економију.

 

Руска елита се подијелила на два дијела: један је одлучио да је потребно развијати независни финансијски центар, а други да је неопходно остати у подређеном положају под ММФ-ом.

Економиста Михаил Хазин објашњава да је смисао последњих загонетних дешавања у свијету и Русији резултат борбе Ротшилда и њихових присталица против ММФ-а. Ротшилди желе да подстакну развој свјетске економије формирањем посебних валутних зона, а ММФ стварање Централне банке централних банака. У суштини, Обама и Путин су били на страни Ротшилда, они су заједно ратовали са свјетском финансијском закулисом, и чини се да побједа није иза брда.

Михаил Хазин: „Путин је закључио савез са Ротшилдима и објавио рат колонијалној елити.“

СОБАРИЦА ИЗ ГВИНЕЈЕ ПРОТИВ ММФ-А

+Михаил Леонидович, крајем прошле седмице премијер Дмитриј Медведев је објавио чланак о економском избору Русије. Његов општи смисао: држава мора постати компактна и ефективна, стварати атрактивну инвестициону климу (то подразумијева и судску реформу), заједно са друштвом контролисати монополе, подржавати бизнис, образовање и иновације, тачке раста у регионима, али помагати неконкуретним индустријама је бесмислено, и многи треба да се припреме за отпуштања, преквалификације, тражење новог посла, пресељење, у супротном случају наћи ћемо се у пропасти. Али ипак сви ови почеци ће довести до бројних сукоба. Да ли је влада Медведева спремна за то?

– Као прво, ја не читам чланке Медведева. Немам времена да читам бесмислене текстове. Као друго, заиста је чудно. Владимир Путин изјављује да је неопходно подржавати животни стандард и извршити мајске указе, а његов премијер у „плавом оку“ на форуму у Сочију тврди да не постоји ништа што би могло да задржи радна мјеста. Шта се дешава? Објаснићу. Потребно је мало осврнути се двије деценије назад.

 У свијету је до неког времена постојала само једна финансијска елита. И сви наши државни дјелатници који су се појавили 1991. године постројили су се под ту елиту. Само зато што није било под ким друго постројити се. А људи типа Лењина и Стаљина код нас се нису појавили. А онда се дешава криза. Због чега? Њен узрок је описао још Адам Смит који је рекао да је за продубљивање подјеле рада потребно проширивање тржишта. Прво снажно проширивање било је током Првог свјетског рата, потом Другог. У периоду распада СССР-а било је још једно проширивање. А сада уопште – проширивања тржишта не може бити. Како спашавати ситуацију? Потребно је стимулисати потражњу. На који начин? Давати новац становништву. Али данас је и тако издато пуно кредита. Значи, потребно је мијењати финансијски систем, увести нову валуту и кредитирати. И у 2011. години (Међународни монетарни фонд) доноси одлуку о формирању Централне банке централних банака која ће давати новац у специјалној валути и оптимизирати глобални монетарни систем. А ако се сви политичари налазе на садржају финансијске елите онда је немогуће одбити такву одлуку.

Шта чинити (онима који су против намјера ММФ-а)? Неопходно је урадити то да ММФ не може функционисати. И ту су шефа ММФ-а Доминика Строс-Кана „узели под бијеле ручице“ оптуживши га да је силовао собарицу из Гвинеје. Он одлази са свог положаја. Моји познаници који раде у администрацији предсједника су ме једном позвали и питали: „Шта значи случај Строс-Кан?“. Ја кажем: па шта? Ви знате, кажу они, до случаја Строс-Кана тема стварања Централне банке централних банака пролазила је кроз све међународне сусрете шефова држава: Г8, Г20 и тако даље. А после његовог хапшења она је изненада нестала. Ја кажем: зашто сте изненађени? Као резултат сада ове теме више нема.

После случаја Строс-Кана емисија (а управо она, као што сам већ рекао је једино спасење у условима кризе, када је структура транснационалних корпорација економски непрофитабилна, а раширити тржишта више није могуће) била је у рукама (обамовског) Бијелог дома у Вашингтону. И нико више не урла. Зато што сви схватају да ако неко буде против одмах ће се наћи нека собарица.

И ту је дошло до раскола елита. Прва група (Обамина) подржава преформатирање читавог финансијског система: направити неколико независних финансијских центара заснованих на долару, евру, јуану, рупији и рубљи (последња заснована на бази веома проширеног Царинског савеза).

Друга група (ММФ) сматра да је неопходно задржати све као што јесте и повратити Федерални систем резерви (емисиони центар Америке). Она је почела да гура на мјесто ФСР Ларија Самерса. Деведесетих година овај дјелатник је давао препоруке Чубајсу како да спроводи реформе у Русији. Личност шарена. Немате гдје да му ставите печат. Чак у САД-у га називају клептоманом. Обама и његова група нису хтјели то, и њима су рекли: ако будеш сметао ми ћемо теби 2014. године организовати кризу. Али проблем са Самерсом је ријешен. Повукао је своју кандидатуру. И буквално следећи дан после тога Путин произноси своју ријеч на „Валдају“ у којој говори да је Русији потребан нови идентитет, хомосексуализам – то није наш профил, и много тога. Схватате ли одакле вјетар дува?

РОТШИЛДИ ИЗА ЛЕЂА ПУТИНА

+Како се конфликт у свјетској елити одражава на руске групе власти?

   Истовремено са овим процесима и после случаја Строс-Кана наша руска елита такође се подијелила на два дијела. Један од њих је ријешио да је потребно развијати независни финансијски центар, а други да је неопходно остати у подређеном положају под ММФ-ом и све покушаје независности сломити гвозденом песницом. Координатор прве групе је Ротшилд, а друге разумије се, ММФ. Они које „политологишчићи“ називају „породицом“ или „либералима“ друже се са ММФ-ом. А они које називају „патриотама“ и „силовикима“ друже се са Ротшилдима.

Ротшилди су почели радикално да мијењају своју политику. На примјер, они су „одбацили“ своје бивше партнере – Векселберга, Фридмана и тако даље. И продали су реални актив ТНК-BP Игору Сечину којем су до тада у западним медијима стварали репутацију „крвавог КГБ-овца“. Како је говорио Векселберг? „Док сам ја шеф ТНК-BP, ја сам поштовани човјек у свијету. А ако своје акције продам, ја сам обични богати Јевреј.“ Са становишта Ротшилда овај договор је бесмислица. Шта су они добили за продају реалних актива? Папире које они скоро и сами штампају. Али у стварности то је стратешки савез. Они (Ротшилди) су продемонстрирали са ким ће се дружити у Русији.

То јест Ротшилди сада стоје иза одласка долара из свјетског система и стварање валутних зона?

 Они су чак свој штаб преселили из Лондона у Хонгконг.

+Како се развијао конфликт руских група?

– Унутар елите се дешава раскол. Једна од група коју надгледа Волошин почела је процес за лишавање легитимности власти Путина, такозвани „Болотниј процес“. Циљ је био не дозволити да Путин дође у Кремљ са мандатом од народа и тим самим с правом да очисти елиту. Прва два термина био је са мандатом елите. Али, очистити није могао никога, као што унајмљени генерални директор не може промијенити састав одбора директора.

Даље почињу проблеми током стварања Царинског савеза. У почетку је све надгледао Сергеј Глазјев, али су га брзо избацили са мјеста одговорног секретара комисије Царинског савеза. И фактички на његово мјесто постављају Виктора Христенка, који заједно са Игором Шуваловим почињу да коче развој Царинског савеза. А Глазјева постављају на мјесто савјетника предсједника и истовремено члана Националног банкарског одбора. После тога, „либерална“ екипа рјешава да је мјесто предсједника Централне банке њихова приватна својина. На ту дужност хоће да поставе Алексеја Уљукајева. Али им се не остваруjе. ММФ почиње узбуну, изјављујући да је Уљукајев најбоља кандидатура за то мјесто. И у том моменту појављује се презиме Глазјев. При том ко је назва, сјећате ли се? Часопис Guardian. То је тај часопис Ротшилда. Код „либерала“ настаје хистерија, трче код Путина и објашњавају да Глазјев „ломи дрвеће“ у односима са ММФ-ом и моле да омета планирани економски раст. Шта даље? Након што је Путин прогласио Набјулину за шефа Централне банке (а не Уљукајева) дешава се криза на Кипру, и постаје јасно да у Русији почиње рецесија.

+Шта ће бити даље?

– Могућа су два сценарија. Први – то је очување садашњег валутног система и отписивање финансијских обавеза кроз рат. Управо присталице тог сценарија су хтјели да нанесу удар по Сирији у нади да ће тада Иран нанијети удар по Израелу, да ће почети нова борба, и док се то дешава биће могуће пуно отписати.

Друга екипа за коју игра Обама сматра да ни у ком случају не треба наносити удар, него треба створити нове валутне зоне. Они не желе да САД изгуби лидерство, али ако прочитате последњу ријеч Обаме у ОУН-у он тамо директно говори: „Људи, ми више немамо снаге да ситуацију држимо под контролом. Ако нам ви не помогнете онда ћемо напуштити свјетске позиције, и вама ће бити горе.“

ПУТИН ЈЕ ОБЈАВИО РАТ. ПОСТОЈЕ ПРВЕ ЖРТВЕ

+А шта се дешава са економијом у нашој земљи?

 – У нашој земљи економска криза носи субјективни карактер. Ми се налазимо у стању пропадања. Влада покушава да нађе излаз у девалвацији рубље. Успут, да ли сте примијетили како су брзо порасле цијене на бензин? Рекло би се како? Ми добијамо нафту, прерађујемо је у бензин, а цијене расту. Зато што је сва наша нафтна индустрија кредитирана тамо, на Западу. И биланси наших корпорација се предавају тамо у доларима, због тога приходи у доларима не би требали да падају. Ради се о томе да је девалвација рубље порасла. Њихов циљ је био да девалвирају рубљу толико да би зауставили економско пропадање. Они су је девалвирали на 15% – рецесија се није зауставила. По мојим прорачунима потребно је девалвирати рубљу на 40%. То је немогуће. Таква девалвација би изазвала слом банкарског система крупне корпорације, укључујући и државу. Због тога су девалвацију зауставили и почели да секвестрирају буџет, односно да смањују трошкове. „Либерали“ немају никакав излаз.

+А какав излаз би Ви предложили?

Код нас, званично, увоз чини 300 – 320 милијарди долара годишње, а у реалности негдје много више – 400. Самислите да поченемо да се бавимо супституцијом увоза. За 10 година ћемо моћи да замијенимо 200 милијарди. То значи да ћемо без проблема моћи да осигурамо економски раст негдје од 5 – 7%. Притом почети са царинском заштитом није тако тешко. Казахстан је почео сличан програм прије 4 године. И он је веома успјешан. Иако имају проблема са инжењерским кадровима, али програм иде. Ми немамо проблема са инжежерима, али се ништа не дешава.

Постоји једна суптилност. Код људи који воде владу и Централну банку Сунце излази у Вашингтону, и они не могу себи приуштити да од својих најбољих пријатеља узму 200 милијарди. Због тога док су они на власти ништа се неће промијенити.

+И шта ће онда бити са социјалном сфером? Шта значе изјаве Медведева? Колико држава може отићи далеко да се ослободи од социјале?

 То се не може продати јавности. Док буде могућности Путин ће држати ситуацију. У исто вријеме, у САД-у и ЕУ немају шансе да сачувају своју друштвену сферу, а ми имамо у виду супституције увоза. Зашто је Путин критиковао владу због тога што не испуњава његове указе? Путин говори: зашто то нисте испунили? А Сурков одговара: „Како нисмо испунили? Тамо су све тачке испуњене.“ Путин каже: А шта је са садржајем? На шта Сурков одговара: „Какав садржај? Петнаест година никаквог садржаја није било.“ Судбину Суркова сви знају. Али на томе се процес није завршио.

Путин је тада донио одлуку, која је до њега донешена у историји Русије два пута. У 37. години то је коштало не само позиције, него и животе више од половине елите. Током 1950-тих година то је коштало позиције секретара ЦК КПСС Георгија Маленкова. Путин је донио одлуку да приликом отварања кривичних предмета против чиновника више није потребно усаглашавање са вишим администрацијама. То је објава рата. Буквално после седмицу и по дана изненада је преминуо руководилац управе за кадрове Администрације Предсједника генерал-поручник МУП-а Владимир Кикот. Више од тога ја не могу да коментаришем.

Даље, прича са „Уралкалијем“. Група подршке Волошина – Шувалов, Дворкович и друга ништавила – агресивно нападају Бјелорусију. Њима у неком тренутку говоре „циц!“, и они ћуте. А онда се испоставља да у Бјелорусију нису били позвали само некаквог Баумгертнера којег нико не зна, него такође и Керимова и Волошина. Да ли неко има сумње шта би се десило да су отишли у Бјелорусију? Дакле, ако неко има тијесне везе са компанијама које се „покривају“ од стране Чубајса или Волошина снажно им препоручујем да траже нови „кров“.

  Превод: Стефан Вуковић

Михаил Леонидович Хазин, стални члан Изборског клуба, члан Вишег одбора Међународног евроазијског покрета, академик Међународне академије менаџмента

 ИЗВОР: Информационо-аналитички портал Креатор 

Подели:

One Commnet on “Путин закључио савез са Ротшилдима и објавио рат колонијалној елити

  1. Спасибо за чланак. Ваш избор вреди је посебно користан. Вечита тема….славјани, бела раса, руси…и евреји, или више касте јудеја, јуда, сиониста. Значајан тумач тих односа је чисти руски писац Благин: https://blagin-anton.livejournal.com/1064959.html#cutid1

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *