Анализе

Гроф Сергеј Јуљевич Вите – демонска фигура за Русију

ФОТО: stroganov.livejournal.com

  • Економиста Валентин Катасонов сматра да главни револуционар није Лењин, него управо гроф Сергеј Јуљевич Вите, аутор и извршилац такозване финансијске реформе
  • У прошлости мали одески чиновник уз помоћ жене Јудејке Матилде био је уздигнут од стране масона Запада
  • Сергеј Вите – то је демонска фигура за Русију. И нажалост, морамо то доказивати зато што је сада у току реконструкција наше историје, појављују се чак неки универзитети „Сергеј Јуљевич Вите“, а у Москви постоји булевар назван по Витеу

Вите је демонска фигура у историји Русије. Прсти нам се савијају говорећи о томе ко је допринио припреми 1917. године – набрајају Лењина, Троцког, још неке, а ја бих поставио управо Витеа на прво мјесто. Двадесет година прије 1917. године десио се још један догађај који нажалост не памте сви професионални историчари: 1897. године била је спроведена такозвана финансијска реформа чији резултат је била појава златне рубље, илити, користећи савремени термин потпуно конвертибилна валута. Ту идеју је промовисала, прије свега, финансијска олигархија којој су биле неопходне гаранције да ће моћи да извлачи из Русије ресурсе, добијајући инвестиционе приход, ренту у виду златних рубаља. С једне стране то су гаранције за иностране инвеститоре, а са друге стране то је златна омча око врата не само Русије, него и других држава. То је такозвани златни стандард.

Можда је Русија била једна од последњих која се придружила блоку земаља златног стандарда. У многим државама златни стандард је имао разне услове. Русија је скоро 100% гарантовала својим златним резервама покриће те емисије новца, то јест у оптицају нису биле златне монете, него новчанице које су биле покривене златним резервама од 90-95% док су у другим земљама, напримјер у Белгији – тај проценат био 40% и ниже. За Русију је златна омча била најјача, зато је за развој наше земље био потребан новац за штампање који је захтијевао златне резерве, а за посједовање је било потребно користити један од три извора или све.

Први извор – рудници злата. Под Витеом је велики дио злата отишао у иностранство преко различитих канала, укључујући и Монголију, Кину, Хонгконг, а затим у сефове банака Ротшилда.

Други извор – активни салдо платног и трговинског биланса. Још је претходник Витеа министар финансија Вишнеградски говорио: „Није довољно за јело, али ћемо га извући“. Имало се у виду то да ћемо мобилисати зрнасте ресурсе како би зарадили за злато, то јесте претходници Витеа такође су радили на стварању златних резерви.

И, на крају, трећи извор – кредити. Златни кредити које су наравно обезбјеђивали они код којих се налазио највећи дио злата, а то су били Ротшилди. Русија се уочи Првог свјетског рата по многим показатељима економског развоја, а такође и производњи индустријских и пољопривредних производа налазила негдје на четвртом-петом-шестом мјесту , а по спољном дугу је била на првом мјесту.

Запад је рачунао да ће на тај начин претворити Русију у колонију. И промишљено су на власт дошли бољшевици који су већ крајем 1917. године почели да одбијају да плате дугове царске владе и дугове које су настали током Првог свјетског рата. То је интересантна страница наше историје, и нажалост, многи историчари лоше разумију финансијску позадину те приче.

Према изворима, Вите је био масон довољно великог степена, ако пажљиво погледате његову биографију јасно је да га је неко пресађивао, да га је неко снажно помјерао. Он је био прилично мали чиновник у Одеси, чак се неко вријеме бавио продајом жељезничких карата. И одједном се десио лет: из Финансијског департмана жељезничког одјељења он прелази у Министарство финансија гдје убрзо постаје министар, а затим је био на челу Кабинета министара.

Сергеј Вите – то је демонска фигура за Русију. И нажалост, морамо то доказивати зато што је сада у току реконструкција наше историје, појављују се чак неки универзитети „Сергеј Јуљевич Вите“, а у Москви постоји булевар назван по Витеу.

Нешто ме занијело на Иљинку у Министарство финансија ка једном замјенику министра финансија, код кога сам видио на зиду портрет Витеа. Због тога ме не изненађују рјешења које доносе у Министарству финансија.

Значајну улогу одиграла је жена Витеа из Одесе, Матилда. Пошто је на масонске састанке Сергеју Јуљевичу било тешко да иде у Европу, веза са Западом је била његова жена. Постоје књиге које су написане на тему креативности и дјелатности Витеа. Али нажалост, скоро све књиге искривљују чак и окрећу цијелу причу. Још нисам видио праву биографију Витеа. Али, надам се да ће се појавити људи који желе да напишу истину о Витеу и тој епохи.

АУТОР: Валентин Јурјевич Катасонов, доктор економских наука, професор Катедре за међународне финансије Московског државног института за међународне односе (универзитета) Министарства иностраних послова Русије – МГИМО (У) МИД России, специјалиста у области економије природних ресурса, међународног кретања капитала, пројектног финансирања, управљања инвестицијама, економске социологије, историје економије и економских учења и међународних финансија (међународни валутно-кредитни односи, банке и банкарски бизнис, злато у међународним финансијама), руководилац Руског економског друштва „Сергеј Фјодорович Шарапов“, члан-дописник Академије економских наука и предузетништва

Превод: Стефан Вуковић

ИЗВОР: кРАмола

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *