Анализе

Ротшилди и Синови Завјета

  • Неке глобалне пројекте је довољно лако препознати. Свима је јасно да постоји бретон-вудски систем с његовим институтима и извором богатства (емисија долара), свима је јасно да је корисник тог система транснационална финансијска елита (бројке за прерасподјелу профита у њену корист, које су порасле 10 пута за 100 година такође није тајна), није извјесно само ко тамо лично „вози“. Али то је и јасно, економска аналитика је много транспарентнија од питања власничких група и личног састава елите

Михаил Леонидович Хазин, стални члан Изборског клуба, члан Вишег одбора Међународног евроазијског покрета, академик Међународне академије менаџмента

Са неким другим пројектима такође је све релативно јасно, иако су овдје лична питања увијек најсложенија (интриге у Политбироу ЦК КПСС још увијек анализирају). Али, постоји неколико тема које изазивају реални интерес, али тачног знања о њима нема. И сада ћу ја покушати да формулишем неколико питања о овим темама.

Дакле, зашто се у САД-у последњих 15 година прогоне структуре које припадају империји Ротшилда?

Агресивни напад на банку HSBC која је на нивоу Конгреса оптужена за покровитељство трговине наркотицима (из уста Американаца који су ухваћени у Вијетнаму, Тајланду, Авганистану и Колумбији такве оптужбе звуче цинично и вулгарно, али „шта је дозвољено Јупитеру, није дозвољено бику“) проблеми нафтне компаније BP и још много прича!

Зашто је та иста BP која је добила добар дио руске нафте у оквиру компаније ТНК замијенила „са своје табле“ олигархе 90-тих на пријатељство са, ја се не бојим се те ријечи, Игором Ивановичем Сечином и ступила у алијансу са Росњефтом?

Притом, извјесни олигарх Векселберг лак је и наглас рекао како му се то не свиђа: „Док сам ја шеф ТНК-BP, ја сам поштовани човјек у свијету. А ако своје акције продам, ја сам обични богати Јевреј.“

Зашто новине „Гардијан“ (блиске тој истој империји Ротшилда) све вријеме штампају неке чудне информације које нису сасвим коректне са тачке гледишта интереса транснационалних финансијера? Подсјетимо се да је баш Гардијан први писао о шансама Глазјева да постане предсједник Централне банке после одласка Игнатјева. Баш он је сад направио скандал са антируским „заштитиницима“ слободе демократије. И много је још иза таквих чудних прича.

Још једно питање. Коме одговара излазак Велике Британије из састава ЕУ? Представницима „Западног“ глобалног пројекта који у потпуности контролише Брисел? Због чега им је то потребно? Старим британским аристократама? Који су ријешили да раскину са континенталном аристократском елитом која жели да замијени либерале на управљачу државних машина држава Западне Европе? Тај конфликт 1936. године био је јасан и очигледан, Капиталистички пројекат је потиснуо од управљача Британске империје пројекат „Западни“. Све је јасно и очигледно. А сада?

И један од варијанти одговора на то питање стоји у томе да је у стварности од 17. вијека када је финансијска елита Холандије у процесу такозване „Славне“ револуције (када је био свргнут са престола последњи самостални представник династије Стјуарта), у Великој Британији доминира Јудејски глобални пројекат. . .

У то вријеме он је сарађивао са пројектом Капиталистичким (и успјешно се борио са Католичким), затим је почео да тежи „Западном“. . . Али увијек је покушавао да сачува озбиљну аутономију.

Подсјетимо се шта говори Андреј Девјатов о „планеру“. По његовом мишљењу он сједи у Лондону, који представља концептуална група, коју именујемо у нашем пројекту „Мост у будућност“ као „Синови Завјета“. И ако претпоставимо да је Британска империја изграђена управо у том правцу, ако се сјетимо да је увијек имала сложене односе са САД (до одређеног броја ратова у почетној етапипостојања последњих), ако се сјетимо како је Рузвелт жестоко „ломио“ Британску империју (а Черчил у великој мјери му је помагао) испоставља се да је прилилно убједљива слика.

Од момента „Славне“ револуције до 1936. године Британску империју је предводила елита Јудејског глобалног пројекта (нећу улазити у детаље тога који су идеолошки приоритети). Финансијски механизам који су они контролисали је другачији, не процентни. Ротшилди, као најпознатији дио финансијске елите Британске империје (као што је Черчил био фронтмен „Западног“ пројектана њеној територији, може бити да уопште тамо није био најважнији човјек), добили су свој удио од емисије (сјетимо се улоге Џ. П. Моргана старијег при оснивању ФСР, а његова веза са банкарским домом Ротшилда је општепозната). Али њихов главни инструмент је био успостављање система цијена на својој територији, сјетимо се како се на том плану са њима очајнички борио Наполеон.

То јест, њихов главни инструмент није емисија долара, него контрола над златом („лондонски фиксинг“!), а они сами нису „процентуалисти“ него „процјенитељи“! Управо преко процјене они добијају свој удио у свјетском богатству.

Током 1936. године „Западни“ пројекат у Британској империји је побиједио (можда само зато што је дијелио приходе од емисија), а сада је процес обрнут, бивша елита Британске империје политички вођена од стране Виндзора, а финансијски од стране Ротшилда кренула је на реванш. Ето зашто Брегзит. Потребно је изаћи из контроле Бриселске бирократије, која чврсто лежи под „Западним“ пројектом. Због тога су и проблеми са Трампом, он представља пројекат Капиталистички. Одатле и кокетирање са Путином и Русијом – она је још на распућу, избор пројекта још увијек није направљен.

Ако кренемо од такве логике онда се разјашњавају многи политички сукоби последњих деценија (на примјер постоји мишљење да је први човјек који није представљао „Западни“ пројекат Обама, и он је био постављен од стране Јудејског пројекта). Истина, постоје нова питања. У принципу био бих благодаран читаоцима ако би они о овој теми детаљно разговарали, обећавам да ћу и ја такође учествовати.

 

Превод: Стефан Вуковић

ИЗВОР: khazin.ru

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *