Анализе

ЗАНИМЉИВЕ ЧИЊЕНИЦЕ О БАЊАЛУЦИ – сигурно их не знају ни стари Бањалучани

ФОТО: banjaluka-tourism.com

  • Бањалука је данас највећи град у Републици Српској, други највећи град у БиХ, познат по ријеци Врбас, тврђави Кастел, зеленим алејама, лијепим женама… Осим ових опште познатих ствари, прочитајте још понешто о овом граду и његовим становницима…

Бањалучани су прије више од сто година у кину гледали еротске филмове! Приказивач је био Томо Рајт из Осјека, а 1910. године један еротски филм у Бањалуци приказиван дан и ноћ без престанка!

Бањалука се може похвалити најстаријом хидроелектраном на Балкану. У Делибашином селу трапистички редовници изградили су хидроцентралу 1899. године, па је тако прва сијалица у Бањалуци засијала осам година прије Загреба.

Бањалука се први пут спомиње у записима угарског краља Владислава II Јагеловића, крајем 15. вијека. Он је 6. фебруара 1494. године у Будиму издао исправу у којој се ово мјесто наводи као мало угарско утврђење у саставу новоформиране Јајачке бановине.

У Бањалуци данас постоји више од 1.000 кафића и ресторана, а прва кафана у овом граду отворена је још давне 1617. године. Држао ју је извјесни Сеид на десној обали Врбаса, наспрам Кастела. Била је одмах поред пута који је преко моста водио кроз Тврђаву, а имала је доксате над водом.

У Бањалуци је 1929. године живјело око 20.000 становника, газило се по блату, а у центру се налазило гробље. Тиса Милосављевић, први бан Врбаске бановине, за само четири и по године, успио је да од запуштене турске касабе направи европски град.

Ослободилац Бањалуке од фашиста, народни херој Миланчић Миљевић (1909. – 1983.), познат је и по томе што је његова бригада једина од свих Титових јединица успјела да зароби неког њемачког команданта – носиоца Хитлеровог крста првог реда, племића Хаберлеина. Миљевић је на данашњи дан 1944. организовао и прву фудбалску утакмицу, тј. основао први фудбалски клуб у бившој Југославији – Подгрмеч из Санског Моста.

Касније у миру, он се посветио организовању борби бикова. Био је и страствени ловац, возио је москвича, а крај живота дочекао је у граду који је ослободио.

Мање позната чињеница је да су у рођени Бањалучани и Саша Лошић из Плавог Оркестра, композитор Зринко Тутић, легендарни глумац Мустафа Надаревић, као и вођа Парног Ваљка, Хусеин Хасанефендић – Хус.

– Бањалука је позната по томе што је о овом граду написано мноштво пјесама. Најпознатије су “Ај, откако је Бањалука постала” и “Бањалуко и та твоја села”.

Оркестар легендарног џезера Квинсија Џонса 60-их година гостовао је у Бањалуци. Тај концерт био је незабораван – током наступа нестало је струје, па су организатори донијели свијеће и петролејке. То је оставило огроман утицај на Квинсија и његове музичаре, а резултат тога је композиција “Бањалука” која се и до данас изводи на свјетским џез позорницама.

– У спортској дворани “Борик”, у част олимпијских побједника из Бањалуке, налази се “Олимпијски славолук”. Златни бањалучки олимпици су фудбалери Томислав Кнез и Велимир Сомболац (1960. Рим), рукометаши Абас Арсланагић, Милорад Каралић, Небојша Поповић и Добривоје Селец (1972. Минхен), рукометаши Златан Арнаутовић и Здравко Рађеновић, као и боксер Антон Јосиповић (1984. Лос Анђелес).

Бања Лука је име познатог и веома посјећеног ресторана у Варшави. Супер симпатични кафић Бања Лука постоји и у Каркову, а у Берлину Бањалука је име једног алтернативног клуба.

Бања Лука је и име за врсту тулипана која се узгаја у Холандији. У тој земљи постоје непрегледне плантаже предивне жуто-црвене Бањалуке…

И на крају, да ли сте знали да је по Бањалуци названа једна општина у Италији?! Или је можда обрнуто, ко зна…

ИЗВОР: Banjaluka.net

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *