Анализе

ЕВРОПСКЕ ВРЕДНОСТИ И КАКО СЕ ЛЕЧЕ

  • „Никакве европске вредности не постоје“. Постоји само амбиција да се под маском „европских вредности“ наметне другим народима своја вредносна скала. Због тога „европске вредности“ представљају пропагандну флоскулу
  • Пракса је показала да је Ватикану лакше да призна теорију Дарвина, него геноцид над православним Србима за време Независне државе Хрватске током Другог светског рата

ПИШЕ: Проф. др Зоран Милошевић

Социолози из Европске уније који су истраживали став јавности о „европским вредностима“ остали су запањени, јер већина људи које су анктетирали није знала да одговори шта су оне, или није одговорила онако како су у Бриселу очекивали. Артјом Литовченко за белоруски портал dal.by на ово је додао иронични коментар: „Нормално, јер не постоје никакве европске вредности“.

КАНОНИНИЗОВАНИ СПИСАК

Јединственог списака („канонизованог“) „европских вредности“ нема, иако су као реалност прихваћене од Савета Европе и унети у Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода. Без обзира на то што се „европске вредности“ у политичким институцијама сматрају фундаментом на коме се гради Европска унија и европске интеграције, постоје и бројни експерти који се не слажу са оваквим мишљењем и ставом.

Постоје и „аутономни“ систем погледа на „европске вредности“. На пример, истраживач из Центра европских политичких истраживања (Брисел) и бивши посланик Европског парламента Мајкл Емерсон признаје да су у званичним документима ЕУ и Савета Европе вредности дате спорадично и предлаже сопствени списак од „десет европских вредносних заповести“ у које је унео: демократију и људска права, четири слободе – заједничко тржиште, слободно кретање, становање и запошљавање грађана, социјално партнерство, многонационалност, негирање национализма, световни мултикултурализам, антитоталитаризам и антимилитаризам, али без пацифизма, вишеполарност спољне и унутрашње политике, троструку управу – наднационалну, националну и регионалну, отвореност за све европских демократија и сталне промене и еволуција граница Европске уније.

ПОДРШКА ПУТИНУ

Низ истраживања различитих научних западних институција изазвао је у политичким круговима приличну буру. На основу „Европског социјалног истраживања“ објављен је зборник „Европске државе у двосмерном вредносном пространству“, затим чланка у листу „Ноје цирхер цајтунг“, који је објавио део истраживања америчког истраживачког центра „Пју“ (истраживао везу између религије и националног идентитета у 34 државе) и политички врх Европске уније поставио у врло тешку позицију саопштивши да „постоји хаос по питању вредности“, пошто се Италија обрела на Истоку, а Чешка на Западу.

Истраживање о томе кога подржавају Европљани, председника Русије Владимира Путина или западне лидере, закључило је да, где год има православаца – они подржавају Путина. На тај начин упозорили су да НАТО може имати велике проблеме у Бугарској, Румунији, Грчкој, али и у Грузији, Молдавији и Србији, које неким чудом имају исте политичке вредности. Истраживачи су доставили резултате по којима већина првославаца очекује „да их Русија заштити од удара Запада и НАТО“ (69 одсто Грка, 65 одсто Румуна, 56 одсто Бугара, 75 Срба…), а ни по другим питањима јавно мнење држава Европске уније не подражва „европске вредности“ (преко 90 одсто испитаника одбацује хомосексулазам и не жели мигранте у својој држави, при чему жеља грађана да их НАТО и САД штите има невероватно малу популарност. Креће се од 25 до 31 одсто.

НЕМАЧКО ИСТРАЖИВАЊЕ

Такође, немачки Институт демоскопије Аленсбах (Institut für Demoskopie Allensbach) урадио је истраживање, наравно са посебним акцентом на стање вредности код Немаца, старости од 30 до 59 година по питању њихових животних и европских (политичких) вредности. Резултати истраживања су показали велики раскорак између звнаничне политичке пропаганде по питању „европских вредности“ и „личних вредности“. Другим речима оно што се из европских (политичких) институција и невладиног сектора пропагира као „европске вредности“ нису вредности становника држава Европске уније, тачније нити их познају нити знају које су.

Што се тиче личних вредности показало се и да су оне у супротности са „европским“, тј. да права ЛГБТ популације нису „ни у видокругу“ анкетираних, као ни бројна друга. За Европљане је финансијска незавиност и стабилност, здравље и срећни брак на врху вредносне лествице (80 одсто испитаника), док су политичке вредности, као смо навели, маргиналне. Такође истраживање је показало и да државе „прве зоне ЕУ“ (Немачка, Француска, Белгија, Холандија…) у 75 одсто случајева није спремно ни на какву врсту аскетизма и одрицања од „животних задовољстава“ ради било каквих циљева, па и оних политичких. Интересантно је да чак 60 одсто испитаника поменуте популације жали што се није више „наслађивало животним радостима“.

БРАК И МОНОГАМИЈА

Мимо бриселске пропаганде чак 80 одсто испитаника сматра „срећни брак“ важном вредношћу. Занимљиво је 62 одсто испитаника брак сматрају важним и због деце. Када се ово питање истражује међу младима (од 18 до 25 година старости) види се да о деци машта тек половина анкетираних, остали су према деци или равнодушни или се сматрају мрзитељима деце.

Око 70 одсто младих из Европске уније цени моногамију и верност (у вези и браку), иако су дневно на удару пропаганде која намеће другачији вредосни образац. Такође млади Европе цене моралност и поштрење, како у личним односима, тако и у ширим, друштвеним комуникацијама. Управо због сукоба тежњи за моралним и здравим животом и сасвим другачије стварности у Европској унији, имамо да око 43 одсто младих песимистички гледа на будућност нових генерација, јер сматрају да ће њиховом потомству бити теже и сложеније да се изборе са разноврсним животним и друштвеним проблемима, док само трећина сматра да ће све бити боље.

ПРОПАГАНДНИ ИЗВОЗНИ АРТИКАЛ

После свега, јасно је да су „европске вредности“ просто једна од пропагандних тачака које је добро користити када треба навести аргументе, а они не постоје. „Европске вредности“ су и извозни „артикал“. Због њих се руше државе (Југославија, Либија, Украјина…), јер их, наводно, нису уважавале. Ево списка шта се под синтагмом „европске вредности“ подразумева: заједничка историјска судбина и наслеђе народа Европе и Запада, право нације на самоопредељење, парламентаризам, демократско устројство државе и друштва, са посебном пажњом на права мањина, доминација права (правна држава), тржишна економија заснована на приватном власништву, социјална правда са ослонцем на социјалну државу, приоритет људских права и суверенитета личности над државним суверенитетом и либералним индивидуализмом, секуларност (световност) друштва у културе и трпељивост (толеранција), као и мултикултурализам.

Руско јавно мнење је посебно осетљиво на говор о „европским вредностима“, јер се у тој јеци не види стварно стање руског становништва у неким државама Европске уније, пре свега Прибалтику и Пољској, али и „код европског друга – Украјине“, те не чуди реакција, не само, бројних медија на поменута истраживања (која су, очигледно је, рађена у антируском контексту), већ и руског министра културе Владимира Мединског.

Уредништво портала pravda.ru, подстакнуто пропагандом „европских вредности“ и њиховом несагласношћу са актуелном политиком, иронично је поставило питање „Европске вредности – зар оне постоје?“ На сличан начин реаговао је и министар културе Руске Федерације који је изразио убеђење да „европске вредности“ представљају плод уобразиље европских интелектуалаца који се баве евроатлантском пропагандом, додајући „Никакве европске вредности не постоје“. Постоји само амбиција да се под маском „европских вредности“ наметне другим народима своја вредносна скала. Због тога „европске вредности“ представљају пропагандну флоскулу, коју је добро користити да би се привукла пажња јавности.

Можда је најбоље анализирао „европске вредности“ Константин Борисов за портал zarya.lv у чланку интересантног наслова „Шта су то европске вредности и како се оне лече“. Борисов пише: „Да ли вам се догодило да чујете једно, а видите сасвим друго“. Управо се то догађа са Европском унијом – чујете једно, када се говори о вредностима, а видите сасвим друго. Примера је безброј, од бомбардовања СР Југославије, отимања Србији Косова и Метохије, до Естоније и Литве где у Бриселу „не виде“ „одузимање грађанских права руском становништву“ и коме се не дозвољава образовање на матерњем језику. Наравно, ово нису усамљени примери јер Блиски исток обилује одсуством „европских вредности“ у политици Европске уније (Сирија, Ирак). Шта рећи на затварање очију на дивљање украјинских неонациста?

ТРАДИЦИОНАЛНИ ЛЕКАР ЗАПАДНЕ ЕВРОПЕ

Како излечити оболеле „европске вредности“? Борисов предлаже да се позове традиционални лекар Западне Европе, коју је лечио увек када оболи. То је Русија. Русија је излечила „европске вредности“ тевтонских витезова Римокатоличке цркве, Наполеона, Хитлера … Имена лекара су позната: Кутузов, Рајевски, Жуков, Рокосовски, Конев, Василевски… Чињеница да је лечење било болно, али увек успешно и да је дело ових руских „лекара“ главни допринос развоју европске цивилизације, тј. њено враћање у здраве токове. И сада је Русија спремила модерне лекове које испитује у Сирији.

Маршал Георгиј Жуков –  један од „традиционалних лекара“ оболеле Европе 

Лингвисти указују да оваквих флоскула, као што су „европске вредности“, има у сваком времену, али наше време је карактеристично по инфлацији ових бесмислицама. Да ли се људи замисле кад чују изјаве „све цивилизоване државе“, „просвећено човечанство“, „слобода говора“, „политички консензус“, „права човека“, „јавно мнење“, „грађанско друштво“, „национални интереси“ итд. Чињеница је када се ове синтагме изговоре или чују да неко време дају резултат у контексту смисла, али потом се преобраћају у пустош и бесмислена клишеа, јер се најчешће користе као пароле у пропаганди, а као што је познато њој није задатак да пренесе информацију већ да људе покрене на акцију, а да их при том остави у незнању.

СИМВОЛ ВЕРЕ

„Европске вредности“ у политици Евроспке уније и Запада уопште заузимају посебно, да не кажемо почасно место, јер су постали символ вере (кредо), део „европског (политичког) идентитета“. У „европске вредности“ се, дакле, ВЕРУЈЕ од свих оних који су заговорници евроатлантских итеграција, до оних који су против „варварске Русије“ и њених савезника.

Зато је важно сагледати имају ли Немци, Енглези и Шпнаци, да не говоримо о Грцима, исте вредности?

Европа је географски појам, а ЕУ је само део те Европе. „Европске вредности“ (како се тумаче у Бриселу) нису вредности ни свих народа који су у Унији, а да не говоримо о народима Централне Европе или Балкана. Узмимо, на пример, идеал слободе. Како се он доживљава у Хрватској, Немачкој, Пољској, а како у Мађарској, Србији, Грчкој? Како се доживљава нацизам у поменутим државама? Како се у „европске вредности“ уклапа италијанска мафија или педофилија римокатоличког свештенства. Како се уклапа у визију „европских вредности“ Степинац, Ханс Иван Мерц, на једној страни и на другој Свети Николај Велимировић. Другим речима, како се тумачи светост код римокатолика, а како код православаца? Како се у „европске вредности“ уклапа равнодушност Холанђана или Данаца према коришћењу наркотика?

Претпостављамо да се под „европском вредношћу“ може сматрати религиозна трпељивост (толеранција). Међутим, како се ту уклапа забрана хиџаба у Француској или изградња минарета уз џамије у Словенији? Како се у религизну трпељивост уклапају холандски цртани филмови о исламу и муслиманима?

Не треба имати илузија када је у питању политика верске трпељивости (толеранције), као и сам екуменизам, који не треба посматрати другачије него само као фазу конфесионалне и, на крају крајева, политичке борбе за доминацију Запада над Истоком. Пракса је показа да је Ватикану лакше да призна теорију Дарвина, него геноцид над православним Србима за време Независне државе Хрватске током Другог светског рата.

ВРЕДНОСТИ И ПРАКСА

Да ли је „европска вредност“ решавање конфликата без рата, како се то у пропаганди Европске уније тврди? Шта ћемо са ратом у Југославији, тј. бомбардовањем ове земље? Како у мирно решавање конфликата упаковати агресију Грузије на Јужну Осетију и подршку Европске уније кавкаском милитаризму? Како тумачити Украјину, Либију…

Наравно, постоји и европски животни стандард (као „европска вредност“), али у Европској унији су Бугарска и Румунија, где тог стандарда нема. Какав је стандард становника Јужне Италије, Грчке и Португалије?

Да ли се, када су у питању „европске вредности“, може ослонити на неки конкретни елемент или знање? На пример, вредност професионалне каријере. Истраживања показују да је каријера (као вредност) битна код Немаца, Холанђана и Белгијанаца, већ код Скандинаваца је споредна, да не говоримо код становника Јужне Европе. Исто ће проћи и вредност „равноправности полова“ или „правне државе“. Италијани се увек насмеју кад се неко изрекне и спомене „правну државу“ (постоји само на нивоу уставних декларација), као и „демократија“ или „грађанско друштво“. Бројни су примери у Европској унији који јасно показују да је профит важнији и од демократије и од „вредности грађанског друштва“.  Како се у „европске вредности“ уклапа корупција (на пример у Италији)?

Можемо, дакле, рећи да синтагма „европске вредности“ може да се користи током политичке борбе у скоро свим ситуацијама, од парламентарне борбе до организације политичких прогона неистомишљеника. То је синтагма која нема стални смисао, али која се може напунити свакаквим садржајим, у зависности од коњуктуре.

НОВАЦ И ЕВРОПЕИЗАМ

Другим речима, „европске вредности“ су некаква инструкција за „правилну“ организацију друштва. Ако се боље погледа онај списак с почетка текста, најважнији став сакривен је на петом месту, а то је имовина и новац (тржишна економија) који се налазе у рукама приватника. Све остало је декорација, јер без економске основе није могуће остварити ни једну записану вредност. У Европској унији новац за поштовање „европских вредности“, дакле, треба да дају капиталисти, власници новца и компанија.

„Европске вредности“ су збир или систем аксиолошких максима (вредносних парола) важних за формирање породице, друштва и државе, политичко-економских, правних и културних, етичких и других норми које су заједничке за већину становника Европе (и западног света), које представљају основу њиховог идентитета. Идеологија заснована на овим вредностима назива се европеизам или европеанизам.

ИЗВОР: Печат

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *