Анализе

БЕСМРТНИ ПУК У ПРЕСТОНИЦИ ЕВРОПЕ

  • Један од организатора Бесмртног пука у Стразбуру је грађанин Француске Ернест Захаров сведочи како се одвијала акција у престоници Европе

Ернест Захаров

– Ернест, на дан марша беснила је олуја у Француској. У Стразбуру је био невероватан пљусак са хладним, олујним ветром. Лоше време није пореметило планове?

– Упркос ужасном времену, више од 350 људи је дошло на скуп. Ми смо, наравно, рачунали на већи број, али су дошли најупорнији. Већ у парку су нам се придружили они који нису учествовали у шетњи. Пре свега, то су били људи који не могу много да ходају, а по традицији, окупили смо се на Тргу Републике, положили венац на споменик погинулима, да би колона одатле кренула Марсељезом до парка Цитаделе.

Ко је учествовао у „Бесмртном пуку“. Да ли само потомци совјетских емиграната?

 – У колони раме уз раме били су потомци совјетских и француских војника који су се борили против фашизма. Изненађујуће, било је много младих људи. Обично, младе из Француске не интересује историја и нису заинтересовани за прошлост, мало знају о Другом светском рату и Победи. Али ове године млади су доказали да подвиг њихових предака није заборављен.

  Како је становништво Стасбурга реаговала на шетњу?

 – Многи су у нашу колумну гледали са чуђењем – таква масовна шетња се ретко одржава у Стразбуру. Међу гледаоцима било је и оних који већ знају за акцију и сваке године долазе да виде „Бесмртни пук“.

У чему је разлика у организацији садашњег „Бесмртног пука“ од оних шетњи оргaнизованих претходних година?

 – Ове године смо одлучили да искористимо технику из времена рата, али невојну технику. С једне стране, историјски артефакти створили су стварали утисак на публику, а са друге су славили победу и почетак мирног живота.

Овај пут власти Стразбура су веома темељно пришли припреми наше манифестације. Полиција је, на пример, била са мном у непрекидној вези – две недеље свакодневних (телефонских) разговора и прецизирања. Осећало се да власти неће дозволити никакве провокације и да ће пружити поуздану заштиту учесницима марша. Општина ми је дала читаву гомилу дозвола – за марш, да користим бину, чак и да користим струју. Да, организатори су морали много да раде, али ова “бирократија” је гаранција да је у нашој земљи све легално и мирно.

– Да ли су у колони били и представници Русије?

 – Дошла нам је делегације из Тамбова, из Сибира. Из Брјанска је дошао диван ансамбл „Ватага“, који је управо направио невероватан утисак. Штета је што су дошли на кратко. Ако би остали недељу дана, мислим да би велики број становника Стразбура желео да их слушају изнова и изнова.

  Како се шетња завршила?

  „Поставили смо шаторе у парку Цитадела, неку врсту војног логора. На бини је наступала брјанска група „Ватага“. Организовали смо и фото-зону, у којој су сви могли да обуку совјетску војну униформу из времена Великог отаџбинског рата и фотографишу се. И ово се показала веома популарном, јер је мноштво људи желело да се слика у совјетској униформи.

Упркос киши, људи се нису разишли. Напротив, учесника манифестације бил оје све више и више. Међу гледаоцима који су нам се касније придружили нису били само Французи. Многи гости главног града Европе били су заинтересовани за наш догађај и били су на неки начин укључени у то. Међу њима је билоу Немаца, Белгијанаца, Британаца, а придружили су нам се и људи из власти.

                       Фолкорни ансамбл „Ватага“

Шта је по вашем мишљењу било најважније на овом догађају?

 – За Француску, Дан победе је више дана жалости, сећање на погинуле, тако да је концертни програм изазвао неке недоумице. Ми покушавамо да објаснимо да је жалост достојна рата и његових жртава, а да крај рата, победа над фашизмом представља Велику победу која је празник. Као што песма каже, то је радост са сузама у очима. И Французи се слажу са нама, почињу да разумевају и славе са нама. Као резултат тога, сви који су се окупили осећају се уједињени, а раговори иду у правцу да је потребно да очувамо мир и пријатељство међу народима.

Провођење таквих акција у градовима Европе одражава јединство народа у разумевању важности победе над фашизмом и доприноса сваког од њих у томе. „Бесмртни пук“ у главном граду Европе и другим градовима света је најбољи доказ за то. Упркос политичким разликама, као што је одбијање пољских власти да позову Русе на годишњицу избијања Другог светског рата, спекулације о улози СССР-а у Великој победи осуђене су на неуспех, као и покушаји да се ревидира заједничка историја.

Приредио Зоран Милошевић

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *