Анализе

„Евровизија“ на српском и енглеском: Своји, а туђи

Своји на енглеском

  • Овако ови домаћи Енглези нити су вино нити вода, па ће их вјероватно већ сјутра сви заборавити

Један небитан фестивал ( „Евровизија“) изазвао је велику пажњу на ДПС медијима. Рекло би се да је наступ црногорског представника на тој сцени од глобалног и међугалактичног значаја и да би пролазак домаће групе у други круг омађијао Европљане и убрзао пријем њихове независне у ЕУ. И на крају, ћорак. Ништа од проласка, него повратак кући! Иако су поменути медији коректно објавили извјештај о томе и чак нагласили као позитиван примјер позив србијанског представника да гледоци из Србије гласају за Црну Гору, између редова се могла прочитати туга због лошег пласмана и жал за пропуштеном шансом. 

ПИШЕ: Милош Станојевић

Узимајући у обзир величину Црне Горе и број становника увијек ми се чинило да је велики успјех када било ко из било које области барем учествује на некој европској или свјетској смотри. Бити у друштву такозваних великих и богатих земаља, па и у овом музичком небитном фестивалу, је успјех и значи пуно за међународну афирмацију једне тако мале земље као што је Црна Гора. Међутим, то је само једна страна медаље, док је она друга много ружнија и показује црногорску новокомпоновану ДПС малограђанштину и примитивни паланачки дух. Посебно се у томе истичу представници РТЦГ-а који су вође и инспиратори тих евровизијских експедиција. Међу њима, као случајно, налазе се дукљанске ведете актуелне власти, који од тога имају више него пристојне приходе. Понеки се само том приликом и појаве у медијима, па је велико питање шта они раде у међувремену и због чега сваког мјесеца примају плату.

Жао ми је младих људи који су тамо наступили, јер су вјероватно жељели да постигну нешто више, али ми није жао екипе из РТЦГ-а, која би пролазак даље сигурно искористила за вулгарну пропаганду монтенегринског ДПС пројекта. Уосталом, због тога су тамо и отишли, али овога пута су остали кратких рукава, а сви ми можемо да одахнемо и мирно заспемо. Да су прошли даље вјероватно бисмо ту пјесму морали да учимо напамет и да је рецитујемо дјеци пред спавање. И то на енглеском језику!

Ово задње, односно извођење пјесме на енглеском, некако ми је највише засметало. Истина, нијесу само они пјевали на енглеском, већ то раде и остали пјевачи из европских земаља, јер ваљда мисле да су некако више европски обојени када пјевају на туђем, а не на својем језику. И у том грму чини ми се да лежи тројански зец малих земаља, а то су већином оне чије државе још нијесу постале ни пунољетне. Њима се чини да ће бити боље примљени уколико што мање буду своји, а што више туђи. Тој фрустрацији подлегли су и ови из РТЦГ-а и на тај начин показали да су мањи и од своје ионако мале маленкости!

Насупрот њима представник Србије је отпјевао пјесму на српском и прошао даље. Поред тога се није китио државним бојама, попут ових из Црне Горе. Не кажем да је то пресудило за пролазак даље, али је некако часније и поштеније напустити битку сопственом одлуком и сопственим оправдањем и то на српском језику и вратити се кући уздигнутог чела. Овако ови домаћи Енглези нити су вино нити вода, па ће их вјероватно већ сјутра сви заборавити. И то са правом и не због њихове кривице!

ИЗВОР: https://www.in4s.net/evrovizija-na-srpskom-i-engleskom-svoji-a-tudji/

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *