Анализе

ПОП ВЛАДА ЗЕЧЕВИЋ ПОТПИСАО УКАЗ О ЗАБРАНИ ПОВРАТКА СРБА НА КОСМЕТ

  • Поп Владимир – Влада Зечевић(1903-1970), православни свештеник, студент проте Стеве Димитријевића, који је изневерио Дражу Михаиловића и своје четничке саборце, заменивши током Другог светског рата свештеничку мантију партизанском униформом, био је већник Другог заседања АВНОЈ-а и први министар полиције у „Демократској држави Југославији“ Јосипа Броза

ПИШЕ: Зорица Пелеш

На промоцији моје књиге о проти Стеви у Алексинцу 5.јула 2001.г. био је један Алексинчанин, емигрант из Аустралије, пријатељ брата по оцу др Босе Милошевић, Веселина – Вићи Прљинчевића. Њих двојица су заједно били у четницима. Био је то његов први долазак у отаџбину након Другог светског рата и он је, по повратку за Аустралију, написао за „Искру“ утиске са моје промоције.

Био је одушевљен што се коначно у Србију вратила слобода и што су се почеле појављивати књиге попут моје о проти Стеви („Искру“ иначе уређује Владимир Љотић, син Димитрија Љотића, који живи у Енглеској).

    Он је чика Вићи донео из Аустралије копију „Службеног гласника “ од  6. ожујка (марта) 1945. г. у коме је на насловној страни био указ о „ПРИВРЕМЕНОЈ ЗАБРАНИ ВРАЋАЊА КОЛОНИСТА У ЊИХОВА ПРЕЂАШЊА МЕСТА ЖИВЉЕЊА.“

Нисам могла да се повратим од чуда и покварености попа Зечевића и србских комуниста, који су на перфидан начин забранили повратак Србима и Црногорцима на њихова вековна огњишта – на КОСМЕТ. Да се Власи не досете, они нису навели да забрана важи за прогнане Србе и Црногорце са Космета, већ су их прекрстили у „КОЛОНИСТЕ“. Како неко може бити колониста на земљи на којој је рођен и он и његови преци?!

Чика Вића, чији је отац проф, Призренске богословије Александар – Алекса Прњинчевић, рођен у селу Бабљак код Урошевца и потомак је лозе Немањића, рођен је у Призрену 1924, као и његове сестре и браћа и сви они су са осталим Србима били протерани са својих косметских вековних огњишта.


  У тој „ЗАБРАНИ“ поп Владa изражава „забринутост“ за те тзв. колонисте, јер није као време за њихов коначни повратак на Космет, а и било би им наводно да се излажу трошковима путовања на Космет који нису били мали.
        „Службени гласник“ је штампан ЛАТИНИЦОМ у сред Београда и то на хрватском, јер за назив месеца марта Хрвати користе „ожујак“. А и Други светски рат није још званично био завршен.


По повратку из Алексинца однела сам копију тог „Службеног гласника“ у Архив САНУ и сви запослени су се запањили када су је видели, јер у Архиву САНУ нису имали ни један примерак тог злосрећног „Службеног гласника“ од 6.ожујка 1945.г, па су ме замолили да им га ископирам.


Мислим да је све ово УЖАС!

ИЗВОР: Српска историја, Срби на окуп

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *