Анализе

ЕВРОПСКИ ПЛАНОВИ ЗА ИНТЕГРАЦИЈУ МОЛДАВИЈЕ: Како се завршила прича о успеху

  • Када су се европски интегратори појавили на политичкој сцени републике, они су вешто привукли пажњу јавности. То, наравно, није било тешко урадити.
  • Демократска странка, на чијем је челу био олигарх Владимир Плахотњук, обећала је Молдавцима рај са животним стандардом, сличан оном у земљама Европске уније. Ко не би пожелео испуњење таквих обећања?
  • У људској је природи да се нада најбољем, чак и када сумња да је можда у питању трик.
  • Дакле, у чему је квака? У томе да Демократска странка није само преварила људе, вешто разбацујући се популистичким обећањима.
  • А чак и није најувредљивије. Још важније је то да су, власти, које су очигледно сматрале да је људе лако преварити, замениле европске вредности својим популизмом.

ПИШЕ: Михаил Бородин, Република Молдавија

 

У историји Молдавије, вероватно је тешко наћи катастрофалнији пројекат од европских интеграција, које су потресле јавност, али су се на крају умириле и нестале у дубинама унутрашњих политичких сукоба. Међутим, овај неуспех се осим Кишињеву, може преписати и самој Европској унији. Уосталом, Европа је добила молдавске мигранате који су покушали да сами уреде свој европски живот у Старом свету.

Немогуће је гледати једнострано на ову ситуацију, јер је европски пут Молдавије дотакао превише људи, што значи да ћемо проблем сагледати из два угла, а почећемо са молдавским.

Када су се европски интегратори појавили на политичкој сцени републике, они су вешто привукли пажњу јавности. То, наравно, није било тешко урадити. Демократска странка, на чијем је челу био олигарх Владимир Плахотњук, обећала је Молдавцима рај са животним стандардом, сличан оном у земљама Европске уније. Ко не би пожелео испуњење таквих обећања? У људској је природи да се нада најбољем, чак и када сумња да је можда у питању трик.

Шта видимо на крају? Наравно, не може се рећи да је Молдавија уништена до краја. Тржиште те земље је богато. Али огромна већина људи једноставно није била у стању да испрати „европски животни стандард“ који им је обећан годинама раније. Истовремено, резултати реформи, с којима су се власти, које су се називале проевропским, морале бавити, показују разочаравајуће показатеље прихода, економије, демографије, миграција. Ово последње је генерално болно питање за ЕУ, али више о томе касније.

Дакле, у чему је квака? У томе да Демократска странка није само преварила људе, вешто разбацујући се популистичким обећањима. А чак и није најувредљивије. Још важније је то да су, власти, које су очигледно сматрале да је људе лако преварити, замениле европске вредности својим популизмом.

Европске вредности обухватају основе демократије, али главна ствар је лична одговорност сваког грађанина. А са овим су у Молдавији имали озбиљни проблеми. Прво, Демократска странка је иронично газила демократију у својој земљи, а друго, Молдавци нису били спремни да преузму ту одговорност према друштву. Грађани су поверили судбину земље – то јест, своју – групи људи који су, како се показало, били мало заинересовани за испуњење обећања. Уместо тога, Демократска странка, која је наводно водила људе ка Европи, почела је да узурпира власт у земљи. Резултат је очигледан – европске интеграције су се одвијале толико споро да, с обзиром на деструктивне тенденције Европске уније, Молдавија можда неће имати времена да постане њен пуноправни члан. Истина, ако погледате ситуацију са становишта Запада, онда се намеће сасвим логично питање – да ли уопште има шансе за ту земљу?

Став Молдавије, као што смо већ приметили, није био једнозначан. Он је био комбинација наде и снова обичних људи, а такође жеља за влашћу и похлепа политичара који су ставили маске европских интегратора. Истовремено, став Запада је много прагматичнији.

Није се тек тако, пре десет година, појавило се злогласно Источно партнерство. Опширни текстови пројеката уверавали су читатеља да ће ова организација радити на регионалном развоју, одговорити на све „заједничке изазове“, али када одбацимо све то, прави смисао идеје тог пројекта постаје јасан – створити тампон зону у земљама које нема сврхе ни смисла угуравати у НАТО, али у којима се не сме дозволити руски утицај. Молдавија је постала једна од тих земаља.

Проблем је што Источно партнерство није било успешан пројекат, јер је свака од земаља наставила да следи свој курс. А власти у Кишињеву су овај курс изопачиле и преокренуле у своју корист. О локалним европским интеграторим се више су пута говорило у Бриселу, јер су од њихових обећања на крају, уместо дела, остајале само речи.

Европска интеграција Молдавије требало је да буде прича о успеху, пример за друге земље, али је пројект пропао и сада може уништити цело Источно партнерство. Због Молдавије, Европљани су добили једино главобољу и нове токове миграната. Безвизни режим, који је толико хваљен у Кишињеву, омогућио је грађанима земље да побегну из ње без освртања. И они, наравно, иду у земље Европске уније.

Истина, већ сада можемо приметити необичну случајност. Године 2020. ће се одржати самит Источног партнерства, који, како стручњаци предвиђају, може бити последњи. И такође 2020. години, злогласни „безвизни режим“ ће се пооштрити, што ће Молдавце присилити да плате накнаду за могућност уласка у ЕУ. Стога је могуће да ће се дуго сањани европски сан Молдавије ускоро окончати.

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *