Анализе

ЛАТИНИЦА У ЦЕНТРАЛНОЈ АЗИЈИ – ИНСТРУМЕНТ ГЕОПОЛИТИКЕ САД

  • Крајем јануара лист «Каравансарај», који је недавно запажен открићем о стратегији раздвајања централне Азије од Русије и Кине, објавио је материјал о преласку земаља региона на латинично писмо. У плановима Американаца, латиница служи, пре свега, као средство за забијање културног клина између Русије и република Централне (Средње) Азије

ПИШЕ: Алексеј Пахолин

Са становишта финансираног  издања од стране Уједињене централне команде Оружаних снага САД-а (USCENTCOM), прелазак на латинично писмо значи настављање политика истискивања руског језика са простора његовог историјског ширења у Евроазији, чиме се сужава у руски језичко-информативно пространство. Увођење латинице  је својеврсни симболички чин, који у очима спонзора «Каравансараја» означава ментални и психолошки удаљавање земаља региона од Русије.

Међутим, то није само удаљавање од Русије. Особеност материјала објављеног у „Каравансарају“ је слабо познавање детаља и искуства земаља Централне Азије у процесу преласка на латинично писмо. Прелазак на латиницу ће утицати на (а већ је делимично и захваћен) целокупну популацију региона, како у свакодневном животу, тако и у „високој сфери“ – образовања, науке, државног и корпоративног управљања. Ефекат „романизације“ ће се осећати деценијама, ако не и вековима. А овај ефекат, како већ показује искуство Туркменистана и Узбекистана, биће негативан.

Насупрот тврдњама „Каравансараја“, први у Централној Азији није прешао на латиницу Узбекистан, већ Туркменистан, који је почео да реформише писмо одмах након распада СССР-а. Због информативне затворености републике, њено искуство у преласку на латиницу је недовољно проучено, али судећи по стању образовног система и сфере комуникације, резултати су негативни. Туркменистанске веб странице још увек не користе ни туркменски језик, већ руски. А то значи да нова туркменска абецеда у њеној латинској верзији нема присталице међу образованијим делом становништва, јер је лакше комуницирати, као и раније, на руском.

У Узбекистану, закон о преласку на латиницу усвојен је 1993. године, а од 1996. године почео се и примењивати. Међутим, реформа није завршена, она се заглавила на нивоу средњих школа. На латиници су објављени неки званични документи, појављују се и новински наслови, одређене рекламе, натписи и плакати, али се већина текстова и даље објављује на ћирилици, које користе и власти и образовне институције. На ћирилици се објављује већина научне и уметничке литературе у Узбекистану. А прелазак на латиницу у школи учинио је сву ћириличну књижевност створену у совјетским временима недоступном деци. Као резултат тога, млада генерација је изгубила навику читања, а њен ниво образовања и писмености опао је.

У Узбекистану, закон о преласку на латиницу усвојен је 1993. године, а од 1996. године почео се и примењивати. Међутим, реформа није завршена, она се заглавила на нивоу средњих школа. На латиници су објављени неки званични документи, појављују се и новински наслови, одређене рекламе, натписи и плакати, али се већина текстова и даље објављује на ћирилици, које користе и власти и образовне институције. На ћирилици се објављује већина научне и уметничке литературе у Узбекистану. А прелазак на латиницу у школи учинио је сву ћириличну књижевност створену у совјетским временима недоступном деци. Као резултат тога, млада генерација је изгубила навику читања, а њен ниво образовања и писмености опао је.

Међутим, издавачи „Каравансараја“ се првенствено и не баве проблемима Туркменистана и Узбекистана. Главни циљ ове публикације је Казахстан и Киргистан, савезници Русије у Евроазијском савезу и ОДКБ. Реформа њихових писама треба да употпуни „романизацију“ читавог региона, након чега ће само персијско говорни Таџикистан наставити да користи ћирилично писмо. Међутим, проблем романизације Казахстана, ускоро ће решити саме снаге Казахстана, славодобитно констатује „Каравансарај“. У складу са планом који је председник Н. Назарбајев одобрио у априлу 2017. године, прелазак на латиницу требало би да буде завршен до 2025. године. У фебруару 2018. године Назарбајев је већ одобрио латинично писмо за Казахстан.

Прелазак Казахстана на латиницу „Каравансарај“ разматра на примеру претежно руског говорног подручја Костанске области, чије становништво има мало или нимало знања о казахстанском језику. Ипак, превођење знакова свих државних и јавних институција на нову верзију писма планирано је да се заврши 2019. године. Власти су издвојиле 19 милиона тенга (50.000 долара) за ову сврху, од којих су половину већ „добиле“ невладине организације, да би почетком прошле године, локалне новине и телевизијски канали почели да прелазе на коришћење латинице. Истовремено, коментари у чланку „Каравансарај“ се тако пласирају да се ставови противника преласка на латиницу, што је доминантни став не само међу Русима, већ и међу Казасма, игнорише, а гледиште бораца против „совјетске колонијалне прошлости“ доминира.

ФОТО: inaktau.kz

Костанаски регион је изабран као пример успешног преласка на латиницу, наравно не случајно. Овај регион је проблематичан заједно са северним и североисточним регионима као целина, за казахстанске власти, јер становништво чине углавном Руси и русинизовани Казахи.

После припајања Крима Русији 2014. године, почеле су се ширити гласине међу политичким елитама у Казахстану да иста ствар прети северном Казахстану. Другим речима, прелазак на латиницу у овим условима био би показатељ да је Казахстан културно оријентисан ка западној цивилизацији, а са друге, да изазива незадовољство руског становништва, подстичући тако његов одлазак из републике, што би на крају решило проблем северних региона.

Чак и више од Казахстана, спонзори «Каравансараја» забринути су због стања писма у Киргистану, који није донео одлуку о преласку на латиницу. У очима Американаца, ово је велики пропуст. Напротив, позив учесника манофестацијеа „Киргистан: јуче, данас, сутра“, који се одражо 15. јануара, усвојио је резолуцији о томе да је неопходно руски језик лиши званичног статуса, што је лист оценио позитивно. Главни иницијатор резолуције на поменутој манифестацији био је бивши генерални тужилац и посланик Азимбек Бекназаров, који је у интервјуу «Каравансарају» рекао да Киргистан има све разлоге да следи пример суседног Казахстана и покрене питање преласка на латинчно писмо. А. Бекназаров сматра да је неопходно укинути званични статус руског језика, јер наводно омета развој Киргиза. Све указује на то да ће се активност на «романизацији» Киргистана наставити.

Централна Азија заузима позицију између Русије, Ирана и Кине – три земље које се у Националној стратегији безбедности  САД сматрају главним противницима Америке. Да би постепено довели овај регион под своју контролу, Сједињене Државе треба да извуку средњеазијске државе из сфере утицаја Русије, не само из сфере политике и економије, већ и у области културе. Претварање земаља ћириличне традиције у земље латинице је превођење националног писма из сфере једне цивилизације у сферу друге. Превод је вештачки, волунтаристички и драматично раздваја народе Централне Азије од својих културних и историјских корена.

Са руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2019/02/05/latinica-v-centralnoj-azii-instrument-geopolitiki-ssha-47553.html

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *