Анализе

ПОЛИТИЧКЕ „ИГРЕ“: Брисел је могао да спаси Споразум о ракетама

Споразум о елиминацији ракета средњег и кратког домета више не постоји

 

Као што знате, Вашингтон је већ почео са производњом забрањених ракета, и мало је вероватно да ће бацити уложени новац. Одлука о Споразуму није донета у једном дану, и ЕУ је имала све ресурсе да тај уговор, тако важан за европску сигурност, одржи.

Без обзира на то што САД кажу о руској ракети 9М729, без обзира на сумње и хипотезе које износе, морамо схватити да је питање непоштовања споразума подигнуто још 2009. Те јесени је 44. председник САД Барак Обама одлучио да је време за „нови приступ“ америчком систему ракетне одбране у Европи. Његов циљ је био да се заштите од иранских ракета, збогх чега су ракетни одбрамбени системи Егис распоређени у Пољској и Румунији. Обама је овај приступ назвао „савременијим“, али он је био тај који је покренуо глобалну кризу сигурности.

Са становишта Русије, Вашингтон је прекршио Споразум о ракетама, постављајући ракетну одбрану у Европи – ракетне бацаче који се могу користити за лансирање крстарећих ракета, или прецизније, пројектила сличних по перформансама ракетама средњег и кратког домета. Чак и тада, споразум је био на ивици раскида.

Али шта је Европа у овом тренутку радила? Американци су на њеној територији распоредили оружје које је угрозило сву европску безбедност. Реакције Брисела није било. Да, чланство у НАТО-у подразумева партнерство, али да ли то значи да би партнерство требало да води у самоубилачку политику? Чак и у Сједињеним Америчким Државама сада признају могућност прераде овог одбрамбеног система у офанзивни, што би омогућило да се са простора Европе изведу ракетни удари на територију РФ.

Пре десет година, ништа није спречавало Москву да уради оно што сада Вашингон ради. И у то време споразум је спасен само захваљујући неспремности Русије да заузме деструктивни став.

Како је време пролазило, ситуација је била све напетија, и већ 2014. године САД оптужују Русију за кршење уговора.

2. августа 2017. године, могућност једностраног раскида Споразума изнета је у америчком Конгресу. Тешко је поверовати да Вашингтон није схватио какве ће последице имати такав корак. Штавише, Европска унија је такође требало да размотри да ли ићи тим током, а одговор је био тај да су препустили Вашингтону да им одређује будућност. Прошло је пет година од прве оптужбе против Русије, а много је тога могло бити учињено да се Споразум сачува.

Да, споразум заиста није био користан за САД, али је био неопходан за Европу, која опет није учинила ништа за безбедност свог становништва. Све консултације са НАТО-ом биле су ограничене само на критике Москве. Зашто се европске земље нису противиле укидању? Они су ипак чланови тог савеза! Или не? Толико смо навикли да се слажемо са Вашингтоном у свему да нисмо ни приметоли да нам је одузето право на безбедност. Било је неопходно само показати мало независности. Где су били сви они који говоре о независној Европи?

А НАТО за то време обећава да ће штитити Европску унију. Није ни чудо што су Европљани присиљени да плаћају огромне доприносе Алијанси. Једини проблем је тај што је сада, у сврху заштите Европе, неопходно исту претворити у огроман полигон за америчке системе противракетне одбране.

Али не треба очекивати да ће овај пут Русија оставити такав корак без одговора.

 

Извор https://worldtodaybg.com

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *