Анализе

ДРУГА СТРАНА „РУСКОГ МЕШАЊА“ У АМЕРИЧКЕ ИЗБОРЕ

ФОТО: hyser.com.ua

  • Председнички избори 2016. у Сједињеним Америчим Државама познати су по томе што је на њима победио кандидат којег неки нису могли ни замислити на том месту, а с Трамповм победом почиње и епоха „руског мешања“
  • Што се тиче резултата, Сједињене Америчке Државе су то савршено показале. Када је дошло време да се изнесу резултати Милерове истраге, испоставило се да нема доказа

Противници Доналда Трампа нису никако могли да схвате како је успео да победи. Чинило се да је демократија умрла, те је једино објашњење за изборне резултате било мешање Русије. Шест месеци касније, Роберт Милер отпочео је велику истрагу, која се претворила у историјски скандал. Зашто? Јер стотине испитивања, гомиле тајних докумената и милиони долара из државног буџета нису дали очекиване резултате: Милер није могао да докаже никакву везу између Трампа и Москве.

Међутим, истрага се брзо преселила преко Атлантика у Европу, где су политичари и медији све чешће говорили о руској интервенцији – у Немачкој и Великој Британији, земљама источне Европе и балтичким државама, а како се приближавају избори за Европски парламент, ти разговори постају интензивнији, а оптужбе радикалније.

Новине и портали на интернету које сви читамо свакодневно су свакако одговорни за информације које нам пружају. Понекад није довољно само погледати новости. Морамо да размислимо о материјалима које смо прочитали и анализирамо вести о руској интервенцији, и тада можемо доћи до занимљивих открића. Чињеница је да нам у новостима не дају никакве детаље о томе шта се подразумева под интервенцијом. Да, често се говори о сајбер нападима и пропаганди, али видимо само оптужбе, политичке демарше, изјаве и коментаре без доказа.

Стиче се утисак да нас неко сматра будалама или искрено верује да људи, који се свакодневно боре са својим проблемима, неће постављати питања на која се чак конкретно и не може одговорити.

И коме, и што је најважније – зашто је ова прича о руском мешању потребна?

Одговор на ово питање заправо уопште није компликован. Треба обратити пажњу на то да се Европа 2019. године спрема да потроши најмање 5 милиона евра за борбу против руске пропаганде. Рекло би се оправдано, јер се тиче безбедности. Али размислите од чега вас тачно штите и како? Који је крајњи резултат ове активности? Проблем је у томе што резултата нема и неће бити. Из године у годину из буџета ће одлазити милиони зарад боре против фатаморгане, а ону ће наставити да нам говоре о руском мешању. То није питање сигурности, већ метода обогаћивања некога на рачун пореских обвезника.

Што се тиче резултата, Сједињене Америчке Државе су то савршено показале. Када је дошло време да се изнесу резултати Милерове истраге, испоставило се да нема доказа.

И док су САД из дана у дан пратиле овај скандал, земља, како је рекао амерички политички посматрач Такер Карлсон, је почела да личи на Русију из времена Бориса Јељцина. Да ли и Европа треба да падне на тај ниво?

ИЗВОР: https://realbomb.info/2019/03/05/the-reverse-side-of-russian-intervention

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *