Анализе

Злочин НАТО и даље без казне

ФОТО: вечерње новости

Поводом двадесет година од бомбардовања Србије од стране НАТО

 

  • Тешко је наћи разумно објашњење зашто Србија од децембра 2004. није поново тужила НАТО за бомбардовање 1999. и за овај страшан ратни злочин против човечности, злочин према грађанима и држави
  • Многи у свету оцењују да ће почетак бруталног и нелегалног напада на Србију – мартa 1999. године – у историји остати упамћен као нови дан срамоте за НАТО земље које су га учиниле
  • НАТО издао званични Приручник за своје војнике одмах приликом доласка на Космет 1999. о штетности зрачења осиромашеним уранијумом и строгој забрани приласка тим објектима и местима
  • НАТО је водио рат против српског народа, против цивила.
  • Бездушна и сурова и нелегална агресија над Србијом до данас је некажњена и Србија је дужна због својих грађана да поново поднесе тужбу суду и тражи осудуоних који су је организовали и извршили, као и надокнаду штете која је толиковелика, да је скоро немерљива.
  • Српска држава то мора да учини, има моралну обавезу, а пошто оваквинајстрашнији злочини никада не застаревају нема никаквих етичких ни другихправних или организационих препрека да се донесе одлука и поново подигнетужба.
  • Србија нечињењем не би смела да производи још један исто тако тежак злочин према сопственом народу због заборављања нанесеног ратног зла и нелегалне агресијеНе би смела због нових поколења Срба, наших потомака

 

Пише: Јово Вукелић

 

Овог месеца навршава се две деценије од бомбардовања Србије од стране НАТО. Да подсетимо, у бомбардовању и бездушној агресији НАТО над Србијом које је трајало 79 дана (а не 78) у пролеће 1999. године  (од 24. марта до 10. јуна) у ракетним и ваздушним нападима, као и копненим интервенцијама  на Косову и Метохији (из правца Албаније) погинуло је неколико хиљада, претежно недужних цивила и војника (укупно око 2.500 људи), држављана Србије, чији број није у потпуности и тачно утврђен (Никада није објашњено зашто то није урађено, и никада ниједан власт није казнила одговорне у војсци или државној администрацији за тај пропуст или намерно прикривен податак). Животе је изгубило и 80-оро невине деце и још стотине младих и непунолетних Срба.

Милица Ракић, трогодишња девојчица из Батајнице, једна од недужних жртава ратних злочинаца из НАТО

Уз ту незакониту агресију, изведену без одобрења Савета безбедности УН, Србији и њеним грађанима је нанета огромна материјална штета. Уништене су стотине приватних кућа, зграда, државних институција, железничких и друмских мостова, фабрика, енергетских и електричних постројења, тв и радио станица и релејних торњева, а разорене су и школе, болнице, старачки домови, културне установе,  телевизијске куће, отроване су реке, језера, ваздух, земља, шуме…

Дан срамоте за НАТО земље

НАТО је водио рат против српског народа, против цивилног становништва. Убио је преко 1.500 цивила, значи више од половине од укупног броја убијених грађана Србије.

Од тог разорног и дивљачког бомбардовања НАТО нико није био поштеђен, чак ни хуманитарне и здравствене установе (које су биле видно обележене) и које се у свим ратовима  сматрају заштићеним циљевима. Значи, бомбе су бацане, безобрирно, свуда и зато је било толико страшних и трагичних смрти и неразумних штета. Данас, када је посебно војна тохнологија толико напредовала основано се морамо запитати има ли места веровању да је НАТО све то радио намерно не би ли заплашио становништво и вршио притисак на власт у Србији да што пре прихвати капитулацију. Њихове приче о наводним грешкама су стога којештарије.

Без обзира на политичку оријентацију српских влада од децембра 2004. (КАДА ЈЕ ТУЖБА ОДБАЧЕНА) до данас држава Србија није нашла за потребно да јасном одлуком подигне изнова тужбу у Хашком суду и преда је надлежним међународним судовима и установама за највећи могући ратни злочин који је НАТО починио овом агресијом 1999. године.

Да подсетимо, Међународни суд правде у Хагу се децембра 2004. огласио ненадлежним за тужбу коју је СРЈ раније поднела против осам земаља НАТО због геноцида и нелегалне употребе силе током бомбардовања 1999. године.

По тврдњи тог суда СРЈ није била правна наследница СФРЈ (у Kонвенцији о геноциду и статуту Међународног суда правде) па је тужба одбијена због ненадлежности, односно зато што СРЈ није била чланица УН.

Доказа о овом тешком злочину НАТО против човечности, о овој суровој агресији са трагичним последицама и мноштвом изгубљених живота има довољно код нас, у нашим установама и код појединаца, а и на свим странама у свету.

Задовољење правде, осуда и заслужена казна за незаконите агресоре и надокнада за изгубљене животе, за тешке инвалидности, и све друге поменуте причињене штете које износе десетине милијарди евра су онај минимум који би грађани Србије требао да добију. И с правом то и даље траже и очекују да добију.

ТВ видео прилог о одлуци НАТО да нападне Србију 24. марта 1999: Председник САД Б. Клинтон саопштава одлуку о бомбардовању Србије ((траје 3 минута и 40 секунди)

Бомбардовање без дозволе СБ УН

Иако је прошло две деценије од те велике трагедије у Србији ожиљци су итекако видљиви и још увек свежи на сваком кораку. Не само визуелни, буквално присуство рушевина на десетинама локација и места, већ су много више присутне тешке психичке трауме и психичке последице код дела становништва.

Уз то, бомбардовање осиромашеним уранијумом изазвало је за протекле две деценије оболевање хиљада људи, жена и деце од најтежих облика карцинома и других тумора и тешких болести. А по прогнозама компетентних домаћих и страних медицинских стручњака оболевања од карцинома ће се тек наставити, развијати и јачати наредних деценија…

Да не бисмо глумили идиоте негирајући аксиоме и расправљали да ли је радиокативност осиромашеног уранијума штетна и опасна (а чије су се честице распршиле, са Космета и из Врањске долине, на југ преко Македоније до Солуна и Ларисе у Грчкој, на истоку до обала Црног мора у Бугарској,  на западу преко Црне Горе до Хрватске и БиХ, а на север по целој Србији до Румуније и Мађарске, о чему постоје валидни докази… ) довољно је навести податак да је управо  НАТО издао званични обавезујући Приручник 1999.  за своје војнике одмах  приликом доласка на Космет, у јуну 1999.  о штетности тог зрачења и „строгој забрани приласка тим објектима и местима“…

.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.
Огромна смртност од карцинома
У Србији годишње од рака умре 20.000 људи, а годишње се у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести. Уз то, Србија је земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи.
.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.*.

Многи у свету оцењују да ће почетак бруталног и нелегалног напада на Србију – 24. март 1999. године – у историји остати упамћен као Нови дан срамоте за НАТО земље које суга учиниле. Од тога дана НАТО и Америка су дефинитивно скинули маске пред човечанством и показали своје право неоимперијалистичко лице, које не поштује никакве међународне законе и право.

Уз све то, НАТО је био уистину ваздушно крило терористичке организације шиптарске ОВК, како су ОВК званично овалификовали и називали сами Американци (Роберт Боб Гелбард, високи амерички дипломата).

Роберт Боб Гелбард, високи функционер САД, званично је оквалификовао

у име САД и признао да је ОВК терористичка организација

Опет Американци, овог пута амерички демонстранти-пацифисти дали тада најбољи, сликовит и истинит назив за сам НАТО – North Atlantic Terrorist Organization“  – Северно атлантска терористичка организација.

Србија мора да тужи НАТО

Све заједно ова бездушна и сурова и нелегална агресија над Србијом до данас је некажњена и Србија је дужна због својих грађана да поднесе нову тужбу суду и тражи осуду оних који су јеорганизовали и извршили, као и надокнаду штете која је толико велика, да је скоронемерљива. Српска држава то мора да учини, има моралну обавезу, а пошто оваквинајстрашнији злочини никада не застаревају нема никаквих етичких ни других правнихили организационих препрека да се донесе одлука и поново подигне тужба.

То треба да уради тим одговорних, стручних лица, најбољих правника које Србија треба да ангажује у заштити интереса својих грађана, без обзира колико може да кошта ( и траје) тај посао који би требало да је један од приоритета сваке српске власти и владе.

Тешко је наћи било какво разумно објашњење зашто Србија до сада није тужила НАТО за бомбардовање 1999. године и овај страшан ратни злочин против човечности, злочин према грађанима и држави.

Срби очекују правичну пресуду за агресоре и злочинце

Овако како је сада, стање није добро и Србија оваквим досадашњим понашањем као да се мири са неправдом коју је претрпела. А грађани, посебно сви они старији од 20 година,  не опраштају и памте, не заборављају трауме, штету, понижења и изгубљене животе најближих и оштећено здравље, јер су трпели ту нечовечанску зликовачку тортуру НАТО.

Не би смело никако да се догоди да држава не предузме оно што сматрам да је дужна да учини,  а то је да тужи  НАТО агресоре. Да не би сама Србија нечињењем чинила још један исто тако тежак злочин према сопственом народу због заборављања нанесеног ратног зла и агресије. Не би смела и због нових поколења Срба, наших потомака. Србија мора да се понаша и делује одговорно у овом случају агресије и ратног злочина.

Зато гајим наду да ће власти у Србији, било ова било нека следећа српска влада, коначно после две деценије донети праву одлуку и скинуту с леђа оптужујуће бреме. Не смеју се амнестијом и заборавом  опраштати злочини, јер ће се, као што нас учи историја и искуство, они у још горем облику понављати.

 

ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *