Анализе

ВЕЛИКИ ПРЕДВАСКРШНИ ПОСТ 2019.

ФОТО: pantanassa-kerro.ru

А кад постите, не будите суморни као лицемери. (Матеј, 6:16)

ПИШЕ: Драган Р. Млађеновић

Пост је установљен још у време Старог Завета Светог Писма. Подобно примерима Мојсеја,[1] пророка Илије[2] и самог Господа Исуса Христа,[3]  апостоли су установили пост од четрдесет дана,[4] који је још у њихово време назван Света Четрдесетница (грчки Τεσσαρακοστη, латински Quadragessima). О свештеној установи поста која је стара колико и вера у једнога Бога, пишу најстарији црквени писци Тертулијан (150-230), Иполит (3. век), Августин (354-430), Јероним (око 348-420) и други.

ПОСНИ ТРИОД

Три седмице пред Велики часни предваскрсни пост, и током најдужег годишњег поста који траје четрдесет осам дана, Православна црква врши богослужење из посебне књиге која се зове ПОСНИ ТРИОД, или само ТРИОД. Ова књига је свој коначни, данашњи облик добила почетком 9. века, залагањем монаха манастира Студиос у Цариграду.[5] У то време главни химнографи су били св. Теодор Студит (759826), игуман овог манастира, и његов брат св. Јосиф Студит (+ 830), касније архиепископ Солуна.

У време св. браће Студита (почетком 9. столећа) настала је значајна промена у начину писања богослужбених песама. Наиме, сви значајни цркени песници и редактори Литургије почев од св. Василија Великог и св. Јована Златоустог у 4. веку, преко преп. Романа Мелода и св. Андреја Критског, до св. Јована Дамаскина у 8. веку, писали су истовремено стихове и мелодије црквених песама, што значи да су били и химнографи и мелоди. У време редиговања и систематизације Посног триода, почетком 9. века, уобичајило се да нови црквени песници за своја песничка творенија узимају готове мелодије старијих значајних (овде поменутих) песника-мелода, па су зато ови нови песници називани једноставно химнографима (грчки, ̔́μνος „химна“,  γραφω, „пишем“). Посни триод, појачки зборник радосне туге, стоји, дакле, на заласку златног доба црквеног песништва.

ТРИ ПРИПРЕМНЕ СЕДМИЦЕ

Богослужење Посног триода започиње Недељом о митру (царинику) и фарисеју, потом обухвата три припремне седмице пред св. Четрдесетницу (седмица о блудном сину, месопусна и сиропусна); ево како припремне седмице теку ове, 2019. године:

Недеља, 17. фебруар Недеља о митару и фарисеју

На св. Литургији се овог дана чита зачало (одељак) из св. Јеванђеља по Луки (18: 10-14), које описује фарисеја, самозадовољног, гордог и лицемерног, који своју побожност мери количином новца приложеног храму. Насупрот њему, митар (цариник) је понизан и његова смиреност је нашла оправдање пред Богом.

Недеља, 24. фебруар Недеља о блудном сину

            Прва припремна седмица Великог поста почиње у понедељак, 18. фебруара и завршава у недељу, 24. фебруара. Тог дана на светој Литургији слушамо причу из св. Јеванђеља по Луки (15: 11-32): блудни син је напустио очев дом, отишао у далеку земљу и тамо потрошио сав иметак. После више година он увиђа своја сагрешења, враћа се у очев дом, искрено се каје и моли оца да га прихвати. Ово је парабола (грчки παραβολή „прича, алегорија“) о одступништву од Бога и Божије љубави и давању предности „далекој земљи“ која пружа овоземаљска уживања.

Недеља, 3. март Недеља месопусна

На св. Литургији се из Јеванђеља по Матеју (25: 31-46) чита Христова парабола о Страшном суду. Кад дође Христос – Велики Судија, шта ће бити мерило Његовог суда? Одговор је – љубав, лична и конкретна према сваком људском бићу, јер је свако од нас примио дар и благодат Христове љубави.

Целе ове седмице, чак и у среду и петак, Црква прописује месојеђе, имајући у виду тежину најдужег вишедневног поста у години, јер он подразумева – имајмо то у виду – чак  пуних четрдесет осам дана (!) уздржавања од хране животињског порекла.

Недеља, 10. март Недеља сиропусна или Беле покладе

            Овог дана се на св. Литургији чита из Јеванђеља по Матеју (6: 14-21) поука о посту, а на вечерњу Сиропусне недеље тихом и свечаном песмом се објављује почетак Великог поста: Започнимо радосно време поста припремивши се за духовне подвиге. Очистимо душу, очистимо тело. Уздржавајмо се како од хране, тако и од свих страсти, наслађујући се врлинама духа да би се, усавршавајући се у њима са љубављу, сви удостојили да у духовној радости видимо најчасније страдање Христа Бога и Свето Васкрсење.

За целу ову Сиропусну седмицу (од понедељка, 4. до недеље, 10. марта) Црква прописује тзв. бели мрс који обухвата сир, јаја и млечне производе, а све ради поступног увођења у напоре и искушења Великог поста који почиње у

Понедељак, 11. марта, Чиста седмица

Прва седмица Великог часног поста је, уз последњу седмицу страдања Господњег пред Васкрс, најстрожа, јер од верника захтева пуну духовну преданост и телесну издржљивост и лишавање. Прва четири дана Чисте седмице, од понедељка до четвртка, на Великом повечерју у цркви чита се Велики канон св. Андреја Критског (7-8. век), величанствено песничко- музичко дело хришћанског покајања, које садржи чак 250 тропара (строфа).

За Чисту седмицу Црква прописује тзв. сухојаденије („сухоједење“) које је у првим вековима хришћанства дозвољавало само хлеб и воду. Данас је ово правило мање строго, па дозвољава и воће и поврће кувано на води.

Субота, 16. март, Теодорова субота

Прва субота Великог поста слави успомену на светог хришћанског ратника Теодора Тирона, чији тропар гласи овако: Велика су дела вере! Усред пламене реке радоваше се свети мученик Теодор као да је на освежавајућој води. Будући пламеном спаљен, принесе се као бесквасни хлеб Светој Тројици. Његовим молитвама Христе Боже спаси душе наше.

Недеља, 17. март Недеља прва поста – Чиста или Недеља Православља

Прва недеља поста слави успомену успостављања православног поштовања икона после дугогодишњег прогонства светих слика и иконопоштовалаца. Ова победа Православља дала је име првој недељи Поста, а извојевана је коначно на сабору 842. године, којем су председавали царица Теодора и патријарх Методије.

Недеља, 24. март Недеља друга поста – Пачиста

Од 14. века надаље друге недеље поста слави се спомен светог Григорија Паламе

(+ 1468), солунског архиепископа и чудотворца, проповедника благодати. Стога је ова друга, Пачиста недеља поста проглашена другом победом Православља. У тропару овом светитељу поју се следећи стихови: Православља светилниче, утврђење Цркве и учитељу, доброто монаха, богословља несавладиви заштитниче, Григорије чудотворче, похвало Солуна, проповедниче благодати, моли се непрестано за спасење душа наших.

            Недеља, 31. март Трећа недеља поста – Крстопоклона

            На бденију Крстопоклоне (треће) седмице поста износи се Часни Крст на средину храма, где остаје целе седмице. На светој Литургији треће недеље поста слушамо јеванђелску беседу о Часном Крсту: Јер каква је корист човеку ако задобије и сав свет – а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју? (Марко 8: 36-37)

            Током целе црквене године среда и петак су посвећени Часном Крсту. Сваке среде и петка, и на Крстопоклону, трећу недељу, Црква поје тропар Часном Крсту: Спаси Господе народ свој, и благослови наслеђе своје, даруј победу свим православним хришћанима над њиховим противницима, и сачувај Крстом Твојим народ Свој.

            Недеља, 7. април Четврта недеља поста – Средопосна

Четврта недеља поста поклапа се ове године са празником Благовести, који је обележен црвеним словом у црквеном календару. На Благовести се празнује успомена на свештени догађај који је описао јеванђелист Лука (1: 26-38). Реч је о сусрету Пресвете Богородице са св. архангелом Гаврилом, који јој је донео Благу (добру) вест (грчки Ευαγγελισμος, латински Annuntiatio) да ће родити Богочовека Исуса Христа.

  Правило поста налаже да се на Благовести једе риба.

Четврта недеља поста посвећена је спомену св. Јована Лествичника (грчки Κλιμακος од речи Κλιμαξ „лествица“, +око 670), писац монашких поука Лествица раја (Κλιμαξ του παραδεισου). Овај душеполезни спис св. Јована Лествичника даје практична упутства за успињање духовним лествицама од тридесет пречага, што мистички представља тридесет скривених година Христовог житија, па је брзо постао основно штиво монашке лектире. Можда је управо ова књига пресудно утицала на одлуку младог српског принца Растка, Немањиног најмлађег сина и несуђеног наследника његовог престола, да одбаци „царску свилу и порфиру“ и обуче монашку ризу. У четврту недељу поје се тропар св. Лествичнику: Као становник пустиње и у телу анђео, показао си се богоносни оче наш Јоване. Постом, бдењем и молитвама, небесне дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује исцелење.

У средопосну недељу слушамо одломак из Јеванђеља по Марку (9: 29) у коме се истиче моћ молитве и поста. На питање апостола зашто они нису могли да истерају немог духа из поседнутог младића, Исус им одговара: Овај се род ничим не може истјерати, до молитвом и постом.

У среду четврте седмице поста (10. априла) Црква нас песничко-музичким средствима поучава како да постимо на ползу (корист) вечног спасења: Они који су жедни духовних благослова, врше своја дела у тајности, не износе их бучно на тргу, већ се без престанка моле у дубини срца. Јер Онај који види све што се ради тајно, наградиће нас за нашу уздржаност. Постимо без туге на лицу, непрестано се молимо у дубини срца: Оче наш који си на небесима, не дозволи да будемо уведени у напаст, него нас ослободи од зла.  

            Недеља, 14. април Пета недеља поста – Глувна

Ова недеља је посвећена спомену на преподобну Марију Египћанку, покајницу која је душу предала Богу у Јорданској пустињи око 530. године. На св. Литургији се овога дана чита житије преподобне покајнице Марије Египћанке, и поје њен тропар: У теби се, мати, сигурно спасе боголикост, јер си, примивши Крст, следила Господа Христа. Делима си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са анђелима, света Маријо, радује се дух твој.

             Субота, 20. април Лазарова субота

Лазарова субота више не припада светој Четрдесетници. У суботу пете седмице поста Црква налаже да се поје Акатист Пресвете Богородице. Акатист је изузетно свечана химна и поје се стојећи (на грчком Ακάθιστος ύμνος „неседална песма“). Ауторство овог величанственог дела се приписује св. цариградском патријарху Сергију (610-641), а испеван је у спомен избављења Цариграда и његових грађана од Авара и других народа у јуну 626. године. Тада је патријарх Сергије са благоверним народом изнео на челу литије икону Пресвете Богородице Путеводитељице (грчки Η Παναγία Οδηγήτρια), па је Она тако спасила Цариград од опсаде непријатеља.

На св. Литургији се овог дана чита одломак Јеванђеља по Марку (10:33-34): Ево идемо горе у Јерусалим, и Син човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима. И наругаће му се, и шибаће Га, и пљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан васкрснуће.

            Литургија пређеосвећених Дарова

Посебан тон богослужењима Великог предваскрсног поста даје Литургија пређеосвећених дарова, или краће Пређеосвећена Литургија (грчки Η Λειτουργία των Προηγιασμένων Τιμίων Δώρων, латински Liturgia praesanctificatorum). Ова „посна“ Литургија служи се само током Великог поста: средом и петком током Св. Четрдесетнице, и прва три дана Седмице страдања, на Велики понедељак, уторак и среду, укупно петнаест пута.

Иначе, током Великог поста, Св. Литургија се не служи од понедељка до петка, већ само суботом и недељом, и то су Литургија св. Јована Златоустог и Литургија св. Василија Великог. Да би верни могли да се причешћују и током седмице, Црква је установила и трећу, Пређеосвећену Литургију, на којој приносимо  „пређеосвећене“, тј. свете Дарове који су већ освећени на претходној, Јовановој или Василијевој Литургији.

Средишња молитва Пређеосвећене Литургије је песма на стихове тзв. Вечерњег, 140. псалма који поје: Да се уздигне молитва моја као тамјан пред Тобом. Уместо Херувимске химне поје се песма: Сада силе небесне с нама невидљиво служе, јер, гле, улази Цар славе! Приступимо са вером и љубављу да бисмо били учесници у вечном животу. Алилуја, алилуја, алилуја! На Причешћу се поје 8. стих 33. псалма: Окусите и видите да је добар Господ! Алилуја, алилуја, алилуја.

            Петак, 26. април Велики петак

Ово је најтужнији дан у години, и данас се не једе и не пије ништа, чак ни вода. На Велики петак се не служи ниједна од три Литургије, већ часови као кратка богослужења: први час је у 7 ујутру, трећи у 9 пре подне, шести у подне и девети у 15 часова послеподне. Ови часови који се служе на Велики петак називају се Царски, јер су им у средњем веку присуствовали ромејски цареви.

Средишњи литургијски догађај на вечерњу после деветог часа јесте изношење Плаштанице у коју је, према јеванђелским сведочанствима, било увијено Тело Господње. Тада се поје погребна песма „Тебе одјејушчагосја свјетом“: Тебе одевеног светлошћу као хаљином с дрвета (Крста), скиде Јосиф с Никодимом, и видећи Те мртва, нага, непогребена, проли сузе од жалости, и ридајући говораше: Авај мени, Исусе преслатки! Када Те сунце малопре угледа, на крсту где висиш, обави се тамом, а земља се потресе у страху и раздра се храмовна завеса. Гле, сада Те видим где ради нас примаш смрт. – Како ћу Те сахранити, Боже мој. Или каквим ћу Те платном обавити? Каквим рукама да се дотакнем непропадљивога Твога Тела? Или које ћу песме да запевам смрти Твојој, Милостиви? – Величам страдања Твоја, песме појем погребу Твоме и Васкрсењу, и кличем: Господе, слава Ти!

 Недеља, 28. април ВАСКРС – ПРАЗНИК НАД ПРАЗНИЦИМА

Данас, на највећи хришћански празник, приступамо Трпези Љубави (грчки Τραπέζι της Αγάπης) на којој се нуди Јагње Божје, принето за опроштење грехова. Велики Часни предваскрсни пост се данас окончава, а представљао је успињање на високу гору чији је врх Васкрсење Господње – Празник над празницима – наша Нада, Вера, Љубав и Смисао нашег житија.

На вечерњу највећег празника појемо химну Светле седмице: Све је данас испуњено светлошћу, и небо, и земља, и ад. Зато цела светковина нека слави Христово Васкрсење у коме се ми утврђујемо. Не лиши нас овог очекивања, Човекољупче!

[1] 2 Мој 34:28, И Мојсеј оста ондје код Господа четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеа не једући ни воде пијући; и написа Господ на плоче ријечи Завјета, десет ријечи.

[2] 1 Цар 19:8. А он уставши једе и напи се; потом, окријепив се онијем јелом, иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божју Хорив.

[3] Матеј 4:1-2, Тада Исуса одведе Дух у пустињу да га ђаво куша. И постивши дана четрдесет и ноћи четрдесет напосљетку огладње.

[4] Дела 13:3, Тада они, постивши и помоливши се Богу, и положивши руке на њих, отпустише их.

[5] Овај чувени манастир је добио име по његовом ктитору, богатом племићу Студиосу, који га је основао 463. године.

Подели:

Поставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *